Добра цена шећера у малопродаји, непуних 115 динара за килограм, и субвенције од 35.000 динара за приносе изнад 50 тона по хектару разлози су зашто ратари сеју репу више него лане, али и ранијих година.
Подећамо, прошле године под репом смо имали око 30.000 хектара, а пре неколико година индустријске биљке је било и на 60.000 хектара.
- Овогодишња сетва репе биће скупља за око 15 до 20 одсто него прошла и коштаће око 4.000 динара по хектару - казао је агроном и ратар Живко Васин.
Шећера ће бити за све
Према очекивању агроаналитичара Бранислава Гулана, под репом ћемо имати од 35.000 до 40.000 хектара, сасвим довољно, казао је, за домаће потребе и за извоз.
- Годишње трошимо од 200.000 до 220.000 тона шећера, а у извоз можемо да продамо 181.000 тона, како нам је одређено квотама ЕУ - навео је Гулан и нагласио да ћемо шећара сигурно имати довољно за нас и за друге.
По његовим речима, захваљујући доброј цени шећера у трговинама и државном подстицају и шећеране су изашле са бољим условима .
- Тону репе плаћаће 55 долара, а у кампањи 2022 године давали су око 43 долара. Шећеране су, као и ранијих година, обезбедиле репоматеријал, али сада по повољнијим условима и земљорадници су, углавном, задовољни - навео је Васин.
Пољопривредник из Црпаје у општини Ковачица Горан Јосифовски почео је, исто, да сеје репу и казао да ће површине повећати за 30 одсто у односу на лане.
- У Црепаји ће ове године бити више репе него ранијих година - рекао је Јосифиовски и нагласио да није само добра цена шећара и подстицај од 35.000 динара по хектару повод зашто се репа враћа на њиве. - Репа се лане најбоље показала у односу на друге кулутуре током велике суше, јер за разлику од примарних пољопривредних култура, кукуруза, соје и сунцокрета, нема вегетацију, јер се плод развија у земљи .
Јосифивски је казао да очекује принос изнад 50 тона јер и у сушим годинама, као произвођач са искуством, репе је имао најмање 60 тона по хектару.
Подсећамо, у Србији се прерадом репе баве две фабрике - домаћа компанија „Суноко„, која репу прерађује у шећеранама у Ковачици, Пећинцима и Врбасу, и грчка компанија „Хеленик шугар„, која репу ради у фабрици у Црвенки. Грцима припада и фабрика у Жабљу, али она не ради већ неколико године, јер компанија нема интерес да пали пећ, пошто за сетву нема интересовања.
З. Делић