Трећина произведене хране на глобалном нивоу се баци, а процена је да је у десет до 15 одсто случајева узрок томе начин декларисања „најбоље употребити до”. Та роба није нужно покварена, као што је случај с оном на којој стоји ознака „употребити до”, већ само почиње да губи на квалитету.
Као и у свету, и код нас се доста хране баци, а најчешће је то управо због истека рока трајања. Истраживања показују да Европљани, више од 53 одсто, не тумаче на прави начин декларације о року трајања јер нису јасне.
Координатор Савета за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у Тиса Чаушевић рекла је за РТС да су наши прописи декларисања хране и како се рок трајања декларише готово у потпуности усклађени с европским стандардим.
Донирање је велика корист
Неки тренд у свету, а надамо се ускоро и код нас, јесте да се већа количина те хране, уместо да оде на отпад, она која је безбедна, која је потпуно у реду за конзумацију – донира.
Видели смо добре примере за време трајања кризе с коронавирусом да су компаније дале све од себе да донирају храну
– Међутим, ми смо кроз НАЛЕД-ов Савет за храну већ дуже ангажовани на томе да се та област законски уреди. Тренутно законско окружење није подстицајно за компаније да донирају вишкове хране. Ако погледате државе у Европи, у великом броју њих дозвољено је донирање хране које има истекли рок употребе „најбоље употребити до”, наравно, уколико је у потпуности безбедна – каже Тиса Чаушевић. – Такође постоје пореске олакшице, које могу компанијама помоћи и да учине цео свет донирања хране много примамљивијим.
– Конкретно, важно је да сви потрошачи знају да, када на декларацији хране стоји навод „најбоље употребити до” или „најбоље употребити до краја” – то је рок употребе који је везан за очување неких карактеристика тог производа, то је рок трајања који није обавезно везан за саму безбедност тог производа – казала је Тиса Чаушевић.
По њеним речима, добар пример су тестенина, пиринач, кекс. Када истекне тај рок „најбоље употребити до” – такав производ губи нека своја карактеристична својства, као да можда тај кекс више није хрскав или слично, али није обавезно везано за безбедност.
– Можемо и даље да га користимо, што је одлука самог потрошача – свако ће узети тај производ, погледати га, отворити, помирисати и видети те донети одлуку о томе да ли га користити – казала је она. – С друге стране, важно је да знамо је да постоји рок трајања на микробиолошки кварљивим намирницама, који се означава речима „употребљиво до”. Ту је добар пример свеже месо, риба. Када истекне тај рок, таква храна се сматра небезбедном и ту постоји озбиљан ризик од тога да потошач конзумира храну која је контаминирана.
Светска статистика о безбедности хране каже да се око 600 милиона људи годишње разболи од небезбедне хране, која је контаминирана хемикалијама, бактеријама и вирусима.
З. Делић
