У актуелним условима пандемије изазване короном прошле и ове године, задруге нису имале никаквих прекида у раду, процеси производње и продаје су обављани у нормланим токовима, па су и резултати рада веома квалитетни, оцењује у разговору за наш лист председница Задружног свазеа Војводине (ЗСВ) мр Јелена Несторов Бизоњ, која је на ову дужност 27. августа на Скупштини ЗСВ изабрана на мандатни период од пет година.
- С обзиром да сам у Задружном савезу Војводине од 1998. године, а од 2003. на месту секретара, стање ми је познато, тако да само настављам оно што смо започели да покојним председником Радиславом Јовановим. Сектор задругарства је стабилан и на свом месту, јер задругарство у Војводини има традицију коју се трудимо да очувамо и унапредимо - истиче саговорница.
Она констатује да Задружни савез Војводине под својим окриљем у чланству окупља преко 400 задруга, мада регистрованих задруга има много више.
- Увек говоримо о активним задругама које послују, а међу тих 400 задруга око 140 задруга има дугу традицију пословања јер су основане 50 и 60-тих година прошлог века. Са друге стране имамо већу групу задруга основаних први пут од 90-тих година до данас, а постале су привредни субјекти који су у својим локалним заједницама угледне и имају велики значај за своје село - наглашава Јелена Несторов Бизоњ.
Претходних деценија већи је одлив становништва био из села у градове, из пољопривреде у друге делатности, што према речима Несторов Бизоњ није само карактеристика код нас него светски процес, али код нас мало израженији у односу на просек у нашем окружењу и ЕУ.
- Потребна је подршка младим људима да остану и живе на селу, и не само младим људима, него радно активном становништву које мора обезбедити своју егзистенцију и све остале животне потребе. Задовољна сам што по први пут у овом сазиву Владе Републике Србије имамо Министарство за бригу о селу, пред којим је јако пуно посла ако жели обухватити све сегменте останка људи на селу. Једноставно, много је мотиве који младе људе мотивише да оставе село, не само материјални, али се од материјалних мотиве мора кренути. Свако ко може да обезбеди своју егзистенцију може да бира где ће боравити, они који нису у могућности одлазе, па су и задруге место где се пољопривредници требају удруживати и преко њих наступати на тржишту - указује Несторов Бизоњ, наводећи да је улагање у хладњаче за воћарство за појединце често неоствариво док је могуће за групу удружених произвођача у задруге.
Председница ЗСВ предочава да има инвестиција у овом сектору које се могу подржати од стране државе, па конкретно управо сада у Министарству за бригу о селу се очекује одлучивање по конкурсу за неповратна средства за инвестиције у задругама, где новоосноване задруге могу ндобити до 7,5 милиона динара за своје пројекте инвестирања у нову опрему, а старе задруге основане пре 2017. године могу добити до 15 милиона динара.
- Овим путем је већ у преко 40 задруга реализовано више од 600 милиона динара у претходне четири године и та издвајања се настављају, што је један од изузетно квалитетан извор бесповратних средстава. Таква подршка је права мера и за нове и за старе задруге, које желе да инвестирају - сматра Несторов Бизоњ.
У претходном периоду се добром показала акција “500 задруга у 500 села” и подршка задругама, а наша саговорница указује да се приликом доделе средстава за инвестирање не сносе трошкови грађевинских радова него само опреме.
- Добро би било имати и конкурсе којима би се средства усмерила баш на изградњу складишних, прерадних и других капацитета. По анкети коју смо спровели код задруга у време пандемије короне, установили смо да у преко 60 задруга имамо потреба за складишним капацитетима, а мало се средстава из будежта пласира за изградњу. Такође би била добра линија подршке запошљавања младих стручњака у задругарству. Знамо са терена, да многим задругама недостају стручњаци различитих профила, док с друге стране у појеидним задругама постоји вишак ниже квалификоване радне снаге. Треба направити баланс у запошљавању високостручних кадрова, што није једноставно, јер врло често њих на селу нема у потребној мери. Задруге имају скромне капацитете за финансирање њихових зарада, па би то била област у коју би требало улагати, да се помогне запошљавање младих стручњака на период од неколико година, јер мислим да би ефекат био огроман - предлаже Јелена Несторов Бизоњ.
За битисање и опстанак задруга битан је и статус задружне имовине, што је област за коју се председница ЗСВ надала да ће давно бити затворена, али предочава да још увек у случају неких задруга траје битка за задружну имовину.
- Имамо још 25 задруга које нису успеле да заврше поступке за статус имовине, што је велики број када се има у виду да од 140 старих задруга, све су оне имале неку имовину. Поражавајуће је што су скоро сви ти поступци започети 90-тих година и до данас нису завршени. Нејасно је такво одлагање и одуговлачење поступака, тако да траје наша борба да се имовина врати задругама без икаквих опструкција и без размишљања о томе код кога се та имовина налази, да ли у неком приватизованом предузећу, код државе или код неког трећег. Јер, ако неко има право на своју имовину небитно је код кога се она налази, треба обезбедити задругама дап о закону остваре своје право што хитније. Предузимамо оно што се може, па смо иницирали и у Министарству привреде да се ургира према надлежним институцијама да се ови поступци што пре реше. Може се замислити шта би било код тих задруга у економском пословању, да су три деценије раније добиле имовину која им припада. Задругама је и овим одуговлачењем већ нанета огромна штета, па и онима где су поступци решени а трајали су 15, 20 и више година. Поступан повраћаја имовине на који су задруге по закону имале право јако се тешко реализује у корист задруга и просто трају неразумно дуго. Мада, треба подсетити и да је велики број задруга оштећен у поступцима повраћаја имовине, а неприхватљиво је да још имамо незавршених поступака - закључује мр Јелена Несторов Бизоњ.
Милорад Митровић
