На већини њивама још увек има биљних остатака преосталих од жетве кукуруза, соје и сунцокрета, а на малобројним уредним пољима не види се да је жито почело да ниче.
Зато је киша од пре два дана душу дала сувим ораницама да посејана пшеница проклија и улила наду земљорадницима да вреди покушати изнова почети економску годину у пољопривреди.
„Жита Србије” предвиђају да ће пшеницом бити посејано око 600.000 хектара. Отприлке те површине су биле под житом и претпрошле године а прошле јесени хлебно зрно је било заузело, према истом извору, више од 720.000 хектара.
По речима директорке „Жита Србије” Сунчице Савовић за „Дневник” сетва је у току и биће завршена крајем новембра.
- Очекујемо да под житом будемо имали као и ранијих година око 600.000 пшенице - казала је директорка и навела да сетва касни, али је и жетва кукуруза соје и сунцкорета каснила, па је то један од разлога зашто се дочекао новембар са непосејаним хлебним зрном.
У атару села Ченеј код Новог Сада затекли смо јуче пољопривредника Ћиру Зељковића, који ће ове јесени посејати мање жита него лане. - У великом сам минусу јер је пшеница јефтина, али не смем оставити земљу празну - казао је Зељковић.
По његовим речима, наредних дана ће сејати, а јуче је тањирао.
- Нисам могао пре да уђем у поље јер је земља била сува. Сада ћу само са сетвоспремачем да пређем преко оранице и посејем соптвено семе. Вештак нисам корисито и нећу, можда на пролеће уколико пшеница буде скупља - казао је Зељковић.
Др Владимир Аћин са Инситута за ратарство и повртарство Нови Сад у изјави за „Дневник” сматра да за сетву пшенице није касно, јер има још две седмице да се тај посао обави.
- У протеклих неколико година због топле јесени и благе зиме пшеница која је сејана до 15. новембра имала је добар квалитет зрна и приносе, па је ратари могу сејати. Они малобројни, који су семе пшенице положили у црницу пре две, три седмице, сада се могу надати да ће коначно видети пшеницу на површини ораница - казао је др Аћин.
Наш саговорник препоручује ратарима да тањирачама пређу креко поља, јер орање управо због суше није могуће на свим парцелама, пошто кише није било равномерно у свим регионима.
Указао је да сетву пшенице додатно отежава најезда глодара који сада још увећавају трошкове сетве, пошто их треба уништавати заштитним средствима.
- Глодара има баш пуно дуж њива јер суво и толо време погодује њиховом разможавању па су само скупа заштитна средства лек да посејаној пшеници не науде - истако је др Аћин.
Заправо, то су и разлози зашто посејана пшеница није већ проклијала и њиве нису још узоране, а жито посејано. Ниска цена пшенице која сада вреди мало више од 21 динар килограм и јефтин кукуруз, сунцокрет и соја ратаре је довело у ситуацију да не виде начин да изађу из дугова, покрију трошкове производње не само пшенице, већ и других култура према трговцима за репроматеријал задужен приликом сетве кукуруза, соје и сунцукрета.
Стручњак за пшеницу др Мирислав Малешевић истакао је за „Дневник” да ратари не треба да клону већ покушају да сетву пшенице обаве јер свака година у аграру се разликује у односу на прошлу.
- Година јесте тешка, жито је јефтино, а трошкови производње скупи, али шта ако се деси па цена пшеници скочи и да још клима буде баш како треба да род буде берићетан - истиче др Малешевић
З. Делић
