КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Чување оваца није лако, али вреди

Није лако данас наћи доброг и поузданог чобана, као што је Јанош Куктин из Суботице, који је одрастао у вароши, али већ скоро три деценије чува стада оваца.
d
Фото: Dnevnik.rs

Срели смо га како стадо напаса на долми крај Тисе између Кањиже и Новог Кнежевца. Куктин поносно казује да се чобанским послом бави већ дуго и бринуо је о стадима на више места, од салашарског насеља Ранчева код Сомбора и Келебије па до Кањиже.

- Док није посрнуло Пољопривредно добро „Пешчара“ на Келебији, тамо сам радио на говедарској фарми, потом прешао у суботичку Фабрику бицикла „Партизан“ која је нажалост такође пропала, па сам 1992. године постао чобан. Морао сам од нечега да живим, поштено да зарађујем, јер не волим да крадем, него да радим. Лопове највише мрзим у животу. Да будем искрен, посао чобана није лак, али није ни лош, поготово ко хоће тиме да се бави, а требало је научити и знати се овцама. Овај посао волим и вреди се њиме бавити, али не мора се посао који радиш волети. Важно је да хоћеш то да радиш поштено. Бравар сам и варилац, знам зидарске и многе послове да радим, али највише ми одговара да сам чобан - каже Јанош Куктин.  

По сунчаном дану Куктина у друштву пулина на долми, где с обзиром да је зима блага имају шта да пасу, сусрећемо у чувању 140 оваца. Рече да је на газдиној фарми још око 150 оних што се музу, исто толико их се још јагње или се већ ојагњило, а јагњад ових што се музу су већ испоручена купцима. Објашњава да је јагњење почело још јесенас и углавном је у исто време.

- Ово су све уматичене овце са педигреом и међу њима сада нема овнова, него има период када се пуштају да се овце омрчу, да отприлике сва јагњад пристигну заједно, тако да се заједно могу и продавати - додаје Куктин

Фото: Dnevnik.rs
Некада, када сам почео са стрижом, од прихода од вуне оваквог стада могло се купити пола ланца, некада и ланац земље. Сада килограм вуне не може да се прода ни за 10 динара. Стоји вуна још од прошле и претпрошле године, никоме не треба

Јанош вели да ваљано зна све послове око оваца којима се доста брзо извештио. Чува стадо на испаши, али пре него што их истера из тора обавезно им је зобање, а и по повратку са испаше добијају кукурузовину и детелину. Овчарник се налази крај долме, а када трава зазелени и шумарци олистају ту бораве до касне јесени, а чобани имају смештај у камп кућици са солидним конфором.

- Овце најбоље дају млека од зеленила и дивљег багремца. Yабе ви дајете зобање, детелину и све друго, ако нема зеленила. Дају оне и сада млека, али не толико када је главна сезона испаше - открива чобан. 

Овцама када затреба Јанош чисти папке и указује помоћ када зашантају, а за ту прилику потребан је бојтарски штап који на врху има куку која служи да се ухвати овца.

- Бојтарски штап се мора имати, без њега и пулина, чобан није чобан. Ако случајно видим да овца због нечега шанта или да није у реду, закачим јој ногу и ухватим, да погледам. 

Храни Јанош овце и када су у тору, обавља у току дана мужу два пута, такође и стриже вуну када с пролећа дође време да се овце растерете руна. 

- Радни дан чобана је од јутра до сутра, да искрен будем, никада не престаје, јер и ноћу се морају обилазити када се јагње, да се јагњад одмах збрину да не пропадну. Има времена да се прилегне и нормално заспи, али у сезони јагњења морам ноћу устајати два-три пута, да погледам која се овца јагњи и да ли су јагњад здрава - објашњава Куктин.

Према његовим речима, послом чобана је јако задовољан, поготово ту у Кањижи, где како каже ради заједно са супругом Аранком.

-Она храни јагњад и обавља друге послове, а ја ево чувам стадо на испаши. Има газда који баш нису добри, али има их и изузетно добрих и коректних. Ови власници код којих смо сада све нам пружају, као што смо се и договорили. Имамо све живо, од А до Ш. Оно што једу они то једемо и ми, а и на све остало немамо замерке - одговара Куктин.

Колика му је плата не открива, али вели да је задовољан, јер је исплата увек на време. Уверава да су власници стада задовољни његовим учинком, јер како каже, није такав да прими посао, да ће се напити и занемарити обавезе око стада. Месечно има два-три дана слободно, да обиђе Суботицу, па се враћа послу у Кањижи.    

Стадо се на испаши не може пазити без добрих пулина. Јаноша је овог пута пратио жућкасти Хаћу (Лабуд) , мешанац, у улози пулина.

- Мешанац је али ради као „Докса“. Имамо још четири пулина и сви су одлични. Мени иначе у чувању оваца увек помаже црна пулинка Негро, али недавно се оштенила и пази потомство, па је одмењује њихов тата Хаћу - хвали пулине наш саговорник.

Ретко ко на северу Бачке, али и другим местима музе овце, него сви овчари углавном рачуницу траже у продаји јагњади. Млеко које Јанош помузе власници стада прерађује у квалитетно овчије кисело млеко...

- У околини Суботице и овамо све до Кањиже, колико знам нико други не музе овце, тако да је кисело млеко које се прави по свим прописима, заиста право, за разлику од оних које нису ни видели овцу - уверава Куктин.

Стрижење оваца обавља се у мају око Ђурђевдана или нешто касније. Јанош прича да он и млађи газда овце стрижу комбиновано, ручно и машински. У стаду су овце расе винтерберг и мерино и имају добро руно.

- Вуна им је јако добра, али шта вреди када сада нема цену. Некада, када сам почео са стрижом, од прихода од вуне оваквог стада могло се купити пола ланца, некада и ланац земље. Сада килограм вуне не може да се прода ни за 10 динара. Стоји вуна још од прошле и претпрошле године, никоме не треба. Од чега онда праве yемпере, ако не купују вуну? Сигурно од вештачких предива. Моја жена је направила јорган од овчије вуне, коју је испирала у десетак вода и тако фино греје, да те глава зими не може заболети. Кад се таквим јорганом покријете, нема зиме! - указује Куктин.

Текст и фото: Милорад Митровић

 

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести