У сетвеној структури је више култура, али преовлађују кукуруз, сунцокрет, уљана репица, пшеница, јечам, а било је и шећерне репе. Вајда каже да је лањски род био добар, али саматра да су у односу на род и цене испуниле очекивање и дале позитивну рачуницу.
- Чињеница је да ми пољопривредници никада нисмо задовољни, или кукамо због рода или због цене. Али, да смо обично незадовољни, то је нека заразна болест, или нека лоша навика. То смо наследили од старијих људи да сељак мора кукати, пре него што би сели и направили стварну рачуницу: шта смо улагали, колики је принос, шта смо урадили и колико смо се трудили за оно што смо добили - уверава Вајда.
Он истиче да је у прошлој години најбоља рачуница била у производњи кукуруза, по чему ће се сигурно дуго памтити!
- Ко је иоле мало водио рачуна да сачува сетвени склоп и сачува усев од корова, можда мало и прихранио усев вештаком, имао је без икаквих проблема пет тона сувог зрна по јутру, а код мене је род био од шест до шест и по тона по јутру. Они који су одмах продали кукуруз у време бербе добили су 14 до 14,20 динара за килограм, до скоро цена је била чак и 17 динара. Тренутно је цена у паду, али се надам ће се поправити и вратити барем на 17 динара - предочава наш саговорник.
Додаје да је добро родила и пшеница, али да је једино био проблем што је било пуно кише у време жетве па је то покварило квалитет хлебног зрна.
- Изгубили смо на хектолитарској тежини, али о том потом. Ко није продао пшеницу у време жетве за 16 до 16,5 динара тај је јако добро прошао, пошто се цена касније повећала чак и до 24 динара, то је било јако повољно за произвођаче који су чекали бољу цену - каже Вајда.
Иначе, пољопривредници су увек у дилеми да ли род продати у време жетве или чекати бољу цену, Бернард признаје да је то увек лутрија!
- Може човек јако лепо да прође, а може цена и да иде наниже. Зависимо од светског тржишта, јер мали смо да би могли диктирати околности на тржишту. Ако неко у околини има добар род пшенице и смисли да обара цену, да понуди робу јефтиније него што је код нас, онда је неминован пад цене - указује Вајда.
На први поглед пољопривредно газдинство Бернарда Вајде је у другачијој ситуацији, јер има власнички удео у силосу, тако да је у двострукој улози.
Бернардова фирма “Ст. Марк” ДОО је сувласник у силосу са “Аграр дисконтом” из Суботице. Он објашњава да је “Аграр дисконт” основан пре девет година и када су били у могућности удружили су се и заједно купили силос овдашњег предузећа “Пољопривреде Долине” у стечају. Вајда је сувласник и у прилици је да може робу да чува у силосу, па ипак указује да постоји ризик, као и за друге произвођаче.
- Чим наш род улази у силос, већ се сматра туђом робом, као и роба осталих произвођача, која или иде на продају или на лагеровање, па има трошкова складиштења. Тада већ делимо судбину са осталим произвођачима, без обзира на сувласништво у силосу - напомиње Вајда.
Какву годину могу очекивати ратари у у атару Орома, под озимим усевима на плодним ораницама овог подручја Телечке висоравни, назире се после неповољних услова за јесењу сетву и зиме која је на измаку. Вајда констатује да су пшеница и уљана репица које су посејане на време и које су успеле да сачувају влагу, у доброј кондицији након зиме.
- На тим парцелама пшеница се убокорила, а уљана репица је већ преко 25 центиметара, тако да су у добром стању, Међутим, на парцелама где усеви нису успели да никну на време слабије изгледају, али надамо се ако буду погодовали временски услови са кишом током пролећа, и усев прихранимо, усеви ће се опоравити - очекује Вајда.
Његово газдинство под пшеницом има око 60, док је под уљаном репицом 15 јутара.
- Битно је да се примени одговарајућа агротехника и да колико год је то могуће сачувамо влагу, без обзира што смо прошлог лета кукали због кише, морамо увек водити рачуна. Пошто су временске прилике повољне, већ сам кренуо у затварање бразде у припреми земљишта, да се сачувала зимска влага и спремно дочека сетва - каже Вајда.
Газдинство Бернарда Вајде је користио нешто од подстицајних средстава што је нуђено, а сматра и реалним да се подстицаји користе, али да треба повести рачуна да се подстицаји паметно искористе. Преко Фондације “Просперитати” купио је сејачицу и распрскивач за вештачко ђубриво.
- Треба улагати паметно, пошто код сваког конкурса захтева се и лично учешће пољопривредног газдинства. Људи ваде из yепа оно што имају, потроше све и онда остају без новаца, без обртних средстава, па ако не дај боже наиђе лоша година, дође се у тешку ситуацију - закључује Вајда.
Милорад Митровић
