Котрљање равницом: Од млека се мало може и зарадити

КАЊИЖА: Говедарска фарма Гезе Ковача и његових синова Золтана и Иштвана у Малим Пијацама има око 140 грла, од чега 70 крава музара и исто толико телади и јуница. “Имлеку” испоручују до 1.500 литара млека дневно из савременог измузишта које имају на фарми. 
geza zoltan kovac farmeri
Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Ако се паметно ради ја мислим нешто може да се постигне, може мало да се заради у млечном говедарству, уверава Геза Ковач.

Да се то постигне, додаје, треба пратити најновија дешавања и научна достигнућа у области млечног говедарства и уопште у аграру, пошто треба и производити сточну храну за потребе фарме...

Геза Ковач и синови, који су остали да живе на селу, сточну храну углавном обезбеђују са сопствених ораница. Имају прилично посла да произведу силажу и сву кабасту храну, без које је млечно говедарство незамисливо, а једино купују сојину сачму и премиксе за справљање концентрата у сопственој режији.

За сваку литру млека које је са наше фарме екстра квалитета постижемо 35 до 36 динара, плус премију из државног аграрног буyета од седам динара. Та цена обезбеђује нешто мало зараде, због тога што сами производимо храну и водимо рачуна о квалитету, каже Ковач.

Говедарска фарма породице Ковач је међу већим произвођачима млека у овом крају, које према мишљењу нашег саговорника лакше опстају него произвођачи млека који држе мањи број крава музара.

Може се рећи да су мали произвођачи уништени, констатује наш саговорник.

Према његовим речима, уназад, три до пет година, велике млекаре, у нашем случају је то “Имлек”, откупљују млеко с већих фарми и изгледа им није интересантно да се баве с малим произвођачима, јер са већих фарми обезбеђују млека колико им треба.

Срећом, у Малим Пијацама ради мини млекара породице Јенеа Шаркања, па већи број мањих произвођача њима испоручује млеко за прераду, каже наш саговорник.   

Гезини синови Золтан и Иштван су остали у селу и егзистенцију обезбеђују на породичној фарми, имају своја газдинства и породице, а ради се заједно.

Синови су завршили неке школе, али су остали да привређују у пољопривреди, пошто није лако доћи до радног места, а како су одрасли у селу, у пољопривреди су од малих ногу и добро се сналазе, додаје Геза.

Газдинство и фарма породице Ковач смештени су на узвишици надомак речице Киреш. Док је број грла био мањи околина је коришћена и за испашу, али од када је број грла увећан говеда су на фарми.

Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Краве више не излазе на испашу, јер је терен мали за овај број говеда. Док је говеда било  мање околни терен око куће и на обали Киреша смо користили уз помоћ електричног пастира, али сада са овим бројем то није изводљиво. Имамо ливаде које косимо да обезбедимо довољно сена, а површине под луцерком и кукурузом, испричао је Ковач.

Субвенције које се добијају из државне касе за сада нису довољне и Геза сматра да би могле бити веће, међутим, и ове које се остваре пуно помажу.

Пробамо да искористимо све могућности које нам се пружају из државне, покрајинске и општинске касе, па и оно што можемо да достигнемо на конкурсима, каже Геза Ковач.

Како додаје, прошле године нису користили могућности које су нуђене из Покрајине, али су остварили од општине и државе.

Од општине смо остварили субвенције за трошкове камате на банкарски кредит који смо улагали у унапређење газдинства, као и за покривање трошкова безбедног уклањања животињских лешева јер је било неких угинућа говеда на фарми. Добро ће нам доћи и гориво по субвенционисаној цени, што се управо најављује, јер је то значајан трошак који имамо у производњи, закључује наш саговорник.  

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.7643
Најновије вести