Котрљање равницом: Шта сејати и хоће ли улазак у бразду бити скупљи?

Паори на северу Бачке су зимски предах минулих дана користили да дођу до нових сазнања на разним предавањима и презентацијама, уприличеним од стране њихових струковних удружења, задруга и локалних самоуправа, уз учешће стручњака, менаyера и комерцијалиста домаћих и иностраних семенских и хемијских компанија.
д
Фото: Dnevnik.rs

Због блаже зиме, за многе паоре на имањима било је и има посла, почев од обиласка, прихрањивања и заштите озимих усева, до свођења рачуница из претходне године и планирања пролећне сетве.

Регионални представник новосадског Института за ратарство и повртарство за север Бачке и Баната агроном Роберт Немеш процењује да је у односу на претходну годину, стање озимих усева одлично, међутим, казује да је видљиво и неколико проблема, пре свега са појавом одређених патогена на пшеници и претежно на јечмовима.

- Појава одређених болести на усевима није никакво чудо с обзиром да смо имали врло топлу јесен и благу зиму. Ништа ипак није трагично и претерано опасно јер врло лако може да се санира. Други проблем је физиолошке природе, једноставно нагле и велике промене температуре муче биљке, земљиште нема времена да се загреје, вода је у неком врло тешком усвојивом стању, а температуре гура биљке у фотосинтезу, изазива физиолошку жеђ. Воде и има али биљка нема снаге, а једна од могућих мера је ваљање усева. Јечам је пуно жући по природи и на њему се много јасније виде симптоми него на парцелама под пшеницом. То што су парцеле под јечмом лимун жуте боје је препознатљиво, да више пати него пшеница, а ако узмемо у обзир да је јечам значајно раније посејан све добија додатни смисао. Прихрана озимих усева је махом већ завршена или је крајње време да се уђе у тај посао, а акценат се даје на прихрану брзо усвојивим ђубривима типа АН и сличних, да би што пре дали ефекте. Време је за посао и ту нема шта да се чека, јер озиме житарице су и жедне и гладне - предочава Немеш. 

За разлику од других који се паорима додворавају у ресторанима, Земљорадничка задруга “Сто-вет” из Старог Жедника је пољопреднике са свог подручја окупљала на већ традиционалном “Мини сајму семена” у основним школама у Старом Жеднику и Орому.

- Ми намерно пољопривреднике окупљамо у основним школама, јер нам је јако битно да јачамо ове сеоске институције, да их охрабримо, да се види да још неко нешто ради у селу. Мислим да је свака подршка сеоским школама или било којој институцији на селу, данас јако потребна и значајна... Иако ово наше ратарство није јако компликовано, за то не мора човек да има завршен факултет, али не може да се опусти, мора да прати све ново што је на тржишту, мора да ради на себи. Паори су иначе вредни и марљиви и кад се дода овај сегмент едукације, па ако банке помогну мало с парама и држава са субвенцијама онда смо комплетни - сматра директор Ж “Сто-вет” Yамил Yавић.

На тржишту је присутан велики број компанија са широком палетом семена и хемијских производа за заштиту биља, па је пољопривредницима некада јако тешко да се у датом моменту определе која семена или заштитна средства изабрати, која ће дати најбољи резултат на њиви.  

Пољопривредник Јожеф Мадар из Орома вели да је увек прилика да се на оваквим зимским сусретима нешто научи, да ће нас стручњаци и промотери у нешто убедити, али и да разменемо искуства са њима и колегама паорима на овим дружењима.

- Требало је ове зиме више падавина, очекивали смо више кише или снега који нисмо дочекали, али засад због тога нема проблема на озимим усевима. У пролећној сетви определио сам се за сунцокрет, кукуруз и зоб, а репу коју наше домаћинство је узгајало пола века, овог пролећа ћемо изоставити. Лане смо са репом прилично лоше прошли, а на једном сусрету ове зиме у Сенти, после свега што сам чуо, убеђен сам да не треба да сејем репу јер се испоставља да церкоспору која је напада тешко можемо зауставити. Професор који нам је држао предавање је предочио да усев треба пет-шест пута прскати… - утисак је Јожефа Мадара.

Од Премислава Грујина из Богараша сазнајемо да од озимих усева има пшеницу и уљану репицу на по 50 хектара, да на усевима није било проблема, осим најезде глодара против којих се боре постављањем мамака за њихово уништавање, а да ће прихрану обавити почетком марта.

- У пролећној сетви биће највише заступљен кукуруз, сејаћемо и сунцокрет, а сирак којим смо се дуго бавили још пре пет година престали смо да производимо. Не тако давно под сирком смо имали око 20 хектара, некада и више, али смо одустали јер у селу нема радне снаге. Група сезонаца која нам је обављала послове се расформирала, људи су отишли у иностранство и тешко је наћи нове раднике, јер је проблем недостатка радне снаге све израженији - каже Грујин.

Текст и фото: Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5959
Најновије вести