Ову сетву, за разлику од ранијих, обележиће високе цене репроматеријала, али и скуп кукуруз, соја... и привремена забрана извоза пољопривредних прехрамбених производа: пшенице, пшеничког брашна, кукуруза и сунцукретовог уља због војног сукоба Руска Федерација – Украјина. Због тих дешавања била је ограничена и куповина дизела земљорадницима, али је добра вест што је Влада Србије одобрила да могу због пролећне сетве, осим пуног резевоара на НИС-овим пумпама да купе и 60 литара приде дизела у канистере. Иначе, држава је ограничила цена дизела на НИС-овим пумпама за пољопривреднике на 179 динара за литар.
На нашим њивама традиционално се сеје највише кукуруз, а овог пролећа су очекивања да ће га бити највише у односу на пре десет,12. година. У Аграрном савезу Србије предвиђају да ће заузети чак 1,3 милиона хектара, а лане га је било, подсећамо, на близу милион хектара.
Соја на преко 200.000 хектара
Пољопривредници из Аграрног савеза Србије процењују да ће соја бити посејана на 200.000 до 220.000 хектара.
То су мање површине у односу на лане, а разлог није у цени, која је одлична, килограм соје се сада на Продуктној берзи продаје по 87,2 динара, већ климатски услови.
- Добра цена „жутог злата“ је разлог што ће ратари овог пролећа повећати површине под кукурузом . Пре две, три године килограм кукуруза коштао је свега 14 динара, а сада је 34,1 динар – казао је за „Дневник“ председник Аграрног савеза Србије Ненад Манић.
Он је позвао ратаре да у сетви примене све агротехничке мере јер скупи трошкови сетве биће надокнађени високим ценама у жетви. На добре приносе не утиче само клима већ и примена агротехничких мера и зато, нагласио је, не треба штедети на ђубриву .
– Нема сумње да цена кукуруза, као и осталих пољопривредних култура, неће у наредном периоду ићи нагоре. Све уложено биће враћемо пољоприврединицима јер ће због дешавања у Украјини, храна бити скупа свуда у свету, па и код нас. У таквим околностима пољопривреда ће доћи до изражаја и показати колико је значајна за економију земље – навео је Манић.
Директорка Пословне заједнице Индустријско биље Олга Чуровић казала је за „Дневник“ да се очекује да ће сунцокрет заузети веће површине него прошле године, за око 20.000 хектара и да ће се овог пролећа простирати на 250.000 хектара.
- Сви се надамо да ће се поновити историјски рекорд од пре неколико година и да ће сунцокрет бити посејан на 250.000 хектара. Разлози за та надања су добра цена сунцокрета у лањској жетви и што уљарица добро подноси сушу – рекла је Чуровић. Подсетила је да је прошле године под сунцокретом било између 225.000 и 230.000 хектара, а просечан принос 3,1 тона по хектару.
- Принос се усталио и постао стабилан јер смо ранијих година имали од 2,2 тоне по хектару до 2,9 тона по хектару. У прошлој жетви добили смо 700.000 тона сунцокрета, а према подацима „Индустријског биља“, фабрике уља су откупиле 675.000 тона сунцокрета. Јасно је да уља имамо довољно, таман да сунцокрет ни не сејемо овог апирла – рекла је Олга Чуровић. Додала је да залиха има и да нема разлога да уља нећемо имати .Више треба да стрепимо, навела је, да ли ћемо успети да га продамо.
З. Делић
