Лековито биље рецепт за солидну зараду

Копредседник Националног тима за препород села министар Милан Кркобабић изјавио је јуче да је улагање у производњу лековитог биља, попут белог слеза, ретко добро улагање јер је на уложених 1.200 евра по хектару, очекивана зарада чак 9.000 евра.
lekovito bilje, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Национални тим за препород села Србије зато је позвао повратнике из иностранства и све друге заинтересоване да започну производњу лековитог, ароматичног и зачинског биља, да се удруже у специјализоване задруге и да чекују добру зараду. Србија је један од најзначајнијих центара биодиверзитета у свету с 3.272 различите врсте, наводи се у саопштењу, и додаје да се сматра да има 700 врста лековитих биљака, од којих је 420 званично регистрованих и описаних, док је у промету 280.

Површине под гајеним лековитим, ароматичним и зачинским биљкама у Србији варирају од 2.000 до 3.000 хектара годишње, при чему се највише гаји 20-25 врста: питома нана, камилица, морач, тимијан, бели слез, першун, невен, мирођија, босиљак, оригано, жалфија...У те површине није урачуната зачинска паприка, која се гаји на око 5.000 хектара. Процењује се да је у тој производњи ангажовано око 50.000 људи.

Површине под лековитим, ароматичним и зачинским биљем у Србији могу бити и два-три пута веће

Површине под лековитим, ароматичним и зачинским биљем у Србији могу бити и два-три пута веће, а Србија је у 2017. години извезла лековито биља за 16 милиона долара.Кркобабић указује на чињеницу да се потрошња лековитог, ароматичног и зачинског биља, као и шумских плодова, у свету сваке године повећава око пет процената и уверен је у то да би Србија то требало да искористи.

Рецимо, за гајење невена на једном хектару неопходно је улагање од око 800 евра, а може се остварити приход од 5.000 евра. За гајење седмогодишњег матичњака потребно је уложили 1.200 евра, а зарада је 6.000 евра годишње.

– Осим неопходних агрономских знања, пољопривредно газдинство које почне производњу лековитог биља требало би да уложи још око 4.000 евра за набавку сушаре капацитета две тоне, а дестилатор, чија је цена око 15.000 евра, може се лакше набавити ако се пољопривредна газдинства удруже – каже минстар без портфеља.

Он помиње и једну од најуспешнихијих специјализованих земљорадничких задруга „Заплањски засад” из Гаyиног Хана, која је од кабинета за регионални развој добила подстицајна средства за куповину механизације за обраду земљишта, млин за уситњавање суве масе лековитог биља и дестилатор за виши степен прераде, а то је производња етеричних уља, коју су почели прошле године.

Директор задруге Зоран Илић истиче да је продаја целокупне производње 15 задругара и 78 коопераната на око 35 хектара унапред договорена, и то по гарантованим ценама, захваљујући уговору с Институтом „Јосиф Панчић”.

З.Делић

 

 

EUR/RSD 117.5848
Најновије вести