Првобитна уредба истиче 10. фебруара па би по новој цене намирница шећера, уља, брашна тип 400 и тип 500, свињског бута и дуготрајног млека са 2,8 млечне масти требало да коштају као до сада, по ценама које су важиле 15. новембра 2021. године. Разлог за то је намера државе да цена хране не иду на горе да би се заштитио животни стандард грађана и спречила инфлација.
С друге стране, млинарима продужетак уредбе не годи. Кажу да од 1. децембра 2021. године праве губитке и да без помоћи републичких робних резеври неће моћи да издрже поновно замрзавање цене брашна тип 400 и типа 500. Председник одбора директора „Житопромет„ Предраг Ђуровић изјавио је за „Дневник„ да жито нема исту цену после жетве и сада јер је килограм пшенице крајем августа и почетком септембра коштао 23 и 24 динара ; а да је сада пшеница од 31 до 32 динара.
Помоћ за набавку ђубрива
Недимовић је рекао да су јуче кренуле мере државне помоћи за набавку минералних ђубрива.
„Са 10 пословних банака смо договорили меру за набавку ђубрива. Ради се о краткоричним кредитима до три године са грејс периодом који може да буде до годину дана. То произвођачи договарају с банком, а држава финансира комплетну камату. Тако да вас тона ђубрива, ако је 920 евра, када узмете овај кредит и ако купујет за кеш, кошта 850 евра, што значи да око 70 евра по тони држава плаћа”, објаснио је Недимовић.
Друга мера помоћи је укидање царине од 10 одсто за набавку азотних ђубрива из трећих земаља, односно из арапских и далекоисточних земаља где ових ђубрива има довољно.
„Цена уреје је била 620-630 долара по тони пре три-четири дана у Констанци и у Балтичким лукама. То ће да буде у Србији за три-четири дана и цене ће још да падају”, рекао је Недимовић.
- Потребна нам је помоћ Министарства пољопривреде и трговине да у договору са робним резервама Србије испоруче по субвенционисаној цени пшеницу, а да сваки млинар добије количине на основу количине брашна који је испоручио трговинама - истакао је Ђуровић.
Разлог зашто је млинарима потребна државна помоћ, предочио је, није само што је поскупела пшеница, већ и зато што су поскупели енергенти и репроматеријал. У великим трговачким ланцима влада шаренило цене брашна. Сваки млинар има своје коштање јер, према извештају из ценотеке, килограм брашна тип 400 може се купити и за 60 динара, али се продаје и за непуних 110 динара.
Ђуровић каже да продајна цена килограма брашна из млина по садашњој цени пшенице треба да буде од 36 до 37 динара.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин каже да нова уредба неће негативно утицати на све у ланцу производње основних животних намирница. Уљаре су на време подигле цене па их нова уредба не дотиче - казао је Галетин. - Шећеране су килограм шећера формирале на основну откупне цене репе од лане па је и њима свеједно да ли ће коштање шећера бити замрзнуто још 90 дана.
Озбиљних проблема у производњи, односно у тову музних крава, имају сточари због ниске цене откупног млека које са субвенцијама кошта око 40 динара па их погађа замрзавање цена дуготрајног млека. У незавидној ситуацији биће и они који тове свиње, али не због замрзнуте цене свињског бута, већ проблема које имају са откупљивачима и прерађивачима. Галетин каже да ће држава наћи мере да онима којима праве губитке изађу у сусрет али да неће бити могуће да се уредба и трећи пут продужи. Због скупих сировина и могућих несташица уколико и после маја буде било контроле цена. Пошто је у припреми нова уредба и даље ћемо килограм шећера плаћати великим трговачким ланцима, бар према ценотеки, од 82 до 89 динара. Литар уља око 200 динара, а литар дуготрајног мелака са 2,8 млечне масти од 125 до непуних 170 динара, килограм свињског бута за непуних 530, али и за 670 динара.
З. Делић
