За сада се соја прима на лагер у силосима, али не откупљује. Ратари, незадовољни ценом – тренутно је аконтна 37 динара килограм, с ПДВ-ом, чекају да виде шта ће се у наредном периоду дешавати на тржишту, надајући се да ће соја поскупети, док с друге стране, и трговци ослушкују кретања понуде и тражње и не знају колико да плате килограм овогодишњег рода.
Очекује се да ће приноси овогодишњег рода бити више него добри, каже директор Удружења за унапређење производње и извоза жита и уљарица „Жита Србије” Вукосав Саковић, наводећи да је Удружење на основу приноса од 3,5 тоне по хектару израчунало да ће Србија имати за извоз око 300.000 тона соје.
Међутим, износећи податке по регионима, он истиче да је просечан принос соје по хектару далеко већи од три и по тоне.
У региону Срема креће се од 4,4 до 4,6 тоне, у јужном Банату од 4,2 до 4,6 тона, на подручју Пожаревца, где је нема много посејане, приноси се крећу од 4,5 тоне по хектару до 4,9, наводи Саковић, и додаје да приноси с бачких ораница нису још стигли до „Жита Србије” премда је жетва соје почела и у Бачкој, која је позната као добар произвођач гледајући приносе те уљарице.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин каже да већ две-три године цена соје није у складу с очекивањима ратара.
Гледајући дугорочно, соја неће имати цену као што је имала ранијих година, наводи Галетин.
Према његовим речима, на овогодишње коштање уљарице утицаће и висока политика, и то споразум између америчког председника Доналда Трампа и шефа Европске комисије Жан-Клода Јункера, који се односи на увоз америчке соје у ЕУ, где се она слабо сеје.
Галетин каже да се у свету очекује историјски принос, укупно 367 милиона тона соје, а да ће Србија у овој жетви имати око 750.000 тона.
Имаћемо 70 одсто више соје него лане, када је пожњевено 430.000 тона те уљарице, навео је Галетин.
Саковић сматра да о приносима не треба претерано говорити, да се не би створила слика да је тржиште препуно соје, па да је зато килограм домаће соје јефтинији у односу на раније жетве. Наши произвођачи, каже, у свету заузимају прво место или га деле по најбољим приносима у производњи соје. Али истиче да зато наша соја не може бити скупља у односу на светске цене јер се она утоварена сада продаје по 330 долара тона, што је између 35 и 37 динара килограм, рачунајући и услуге откупљивача.
На цену домаћег рода утицаће и повећана сетва соје у САД , Индији и Бразилу, наводи Саковић.
Из Удружења „Банатски паори”, али и из других пољопривредних удружња, апеловали су на ратаре да соју не продају, већ да је чувају јер, како каже Ненад Манић, очекује се да она у наредном периоду кошта бар 60 динара па и да пређе ту цену.
Лане је коначна цена била 58 динара килограм, а соје није било превише због изразито сушне године, предочава Манић.
Он позива произвођаче да се удруже да би наша соја добила знак квалитета „Дунав соја” јер тај стандард, како каже, подразумева да соја није ГМО и да је произведена по стандардима ЕУ, што ће домаћем роду донети квалитет па тиме и добру цену на светским тржиштима.
Манић наводи да ради добијању знака „Дунав соја” ратари треба да контактирају с пољопривредним удружењима или Аграрном комором пољопривредних произвођача Србије.
З. Делић
