Од дронова ће зависити род на њивама, у воћњацима, виноградима...

Новину у пољопривреди представљају специјални дронови за третмане усева и засада из ниског лета, који могу да обезбеде правовремену и квалитетну заштиту усева, чак и у ситуацијама када класичном механизацијом то није могуће, рецимо због захтевног терена, наквашеног земљишта након падавина или висине и осетљивости усева...
d
Фото: Агродрон

Осим тога, у употреби су и дронови са посебним камерама, којима се уочавају промене у метаболизуму и бујности усева пре него што су видљиве оком.

Према речима председника Асоцијације за беспилотне системе у привреди и суоснивача “Агродрона” из Земуна Момира Алвировића, у сарадњи са бројним значајним институцијама и у сарадњи са водећим светским прозивођачима опреме, прва флота пољопривредних дронова за третмане у Европи формирана је у јануару 2020 у Србији.

- Први модели дронова за третман, са посебно пројектованом ваздушном подршком, која је кључна за поуздан и квалитетан третман, појавили су се почетком прошле године и они су последња реч технологије у пољопривреди – каже Алвировић. – Дронови се од раније користе за мапирање усева, како би се благовремено и јасно усмерила пажња агронома на важне појаве и промене на биљкама, те да се најекономичније прилагоде мере заштите. Најновији дронови за третмане могу поуздано и ефикасно да обаве готово све функције класичних прскалица и то у тренутку када третман даје најбоље ефекте, уз повољну цену, одличну ефикасност и неупоредиво лакшу логистику. У воћарству се могу користити за прилагођени третман појединачних стабала. Показали су одличне резултате и у повртарству и виноградарству, где с лакоћом прате сложену конфигурацију терена и засада. Пољопривредници, у зависности од величине обрадиве земље, могу да бирају међу дроновима различитих димензија и намена.

Као и свака новина, захтева обуку ратара и извесно прилагођавање опреми, али није сувише тешко научити управљати дроном, пре свега јер је лет аутоматизован. Дронови се наводе посебним радарима, те се лет прилагођава карактеристикама терена и усева. Задатак оператера је да припреми план лета и надгледа рад дрона. Лет траје десетак минута, чиме се може покрити значајна површина, након чега је потребно заменити батерију и резервоар с препаратом, а летелица потом сама наставља прецизно тамо где је паузирала, па све подсећа на такозвани “пит стоп” на тркама Формуле 1.

Алвировић истиче да су стручњаци Асоцијације и „Агродрон“ тима међу првима у свету спровели бројна тестирања и званичне научне огледе на усевима кукуруза, пшенице, соје, али и у воћњацима. Тако су први у свету успешно урадили хемијску прореду јабуке из беспилотне летелице, што је изузетно сложен третман и зависи од бројних фактора.


Једнако распршивање

Како је објаснио Момир Алвировић, приликом конструкције дронова у аграрне сврхе, највећи изазов који се морао решити било је равномерно распршивање прописане дозе средства.

- Уобичајни дронови стварају велики број вртлога у ваздуху током лета, па је распрашивање таквом опремом неравномерно - појашњава Алвировић. - Када се пре три године радило на развоју најновије треће генерације летелица, посебно се водило рачуна управо о томе да се тај проблем отклони, да се обезбеди равномерни третман и употреба стандардних стредстава за заштиту биља. Те корекције су у ратарству омогућиле рад са само 15 до 20 литара раствора по хектару, односно десетак пута мање од уобичајне количине, али која је дала потпуно исте ефекте као и класична прискалица.


- Пракса је показала да је ова технологија примењива у готово свим усевима и засадима - каже наш саговорник. - Предности су бројне. Дронови могу да раде у тренутку када је третман потребан, чак и ноћу, или непосредно после кише или код високих осетљивих усева, тако да се постижу најбољи ефекти. За разлику од механизације, не додирују тло и не сабијају земљиште, нити ошећују усев. Веома низак лет на само метар-два изнад усева и пројекована ваздушна подршка омогућују рад стандардним средствима за заштиту биља. С обзиром на то да је читав процес аутоматизован и компјутерски навођен, дозирање је изузетно прецизно. Осим течних препарата, пољопривредници, посебно повртари и они који се баве органском производњом, могу да користе и грануле.

Ако се узме у обзир да су се први цивилни дронови појавили пре мање од десет година, јасно је да се ова област развија муњевитом брзином. Због тога је Момир Алвировић сигуран да ће наредних година интересовање и употреба оваквих технологија доживети процват у пољопривреди јер је добар принос уз мала улагања приоритет сваког ратара.

С. Ковач

 

EUR/RSD 117.5780
Најновије вести