Али пре него што се повећа висина субвенција, кажу, било би пожељно да министарство разврста пољопривредне делатности и спрам тога одреди висину новчаних давања јер није исто бавити се повртарством, ратарством или сточарством.
Потребно је и да Министарство пољопривреде пољопривредна газдинства где је пољопривреда основна делатност и извор прихода одвоји од оних газдинстава која се пољопривредом баве као спореним послом ради додатне зараде.
- Висина субвенција треба да буде наспрам труда и рада - каже председник Аграрног савеза Србије Ненад Манић за „Дневник” и наводи да постоје разлике у пољопривредним пословима јер је једно сејати пшеницу, а сасвим друго гајити поврће и бавити се товом стоке.
Он каже да, уколико држава повиси субвенције по хектару, пољопривредни савези знају да се не могу очекивати подстицаји за куповину пољопривредне механизације или остварити неке друге повластице, којих је било протеклих година јер, иако је аграрни буџет велики, не може бити пара за све.
Али Манић скреће пажњу на то да за наводњавање треба наћи новца за све.
- Мало се пољопривредног земљишта наводњава, а овогодишња суша је показала да без воде нема приноса - истиче Манић.
Председник Удружења за опстанак пољопривреде Србије Радослав Адамовић наглашава да би за обрађивање њива пољопривредницима требало дати субвенције по хектару од 150 до 200 евра у динарској противвредности јер је новац који сада примају безначајан.
- Требало би да се по том давању приближимо земљама ЕУ, али пошто је тамо тај подстицај, у просеку, 400 евра по хектару, Удружење сматра да подстицај у тој висини овдашњи паори не могу ођедном остварити, па би за почетак ту субвенцију са садашњих око 70 евра (8.000 динара) требало дуплирати - наглашава Адамовић. - Треба нам и јефтинији дизел 60 до 100 литара по хектару или, ако не може држава одмах то да омогући, онда бар да дизел буде јефтиније од 60 до 70 одсто - наводи Адамовић.
Наглашава да не би требало више да се забрањује извоз примарних пољопривредних производа јер се тако обара цене производа и ствара материјална штета земљорадницима.
Аграрни савез Србије осврнуо се на још један проблем пољопривредника годинама присутан, а то је пензијско осигурање.
Председник Манић указује на то да, уз остала удружења, траже да се пољопривредницима који су се пријавили на пензијско осигурање омогући и да се ођаве, уколико то пожеле, што сада није могуће.
- Једном пријављени паор је заувек пријављен, по садашњим прописима. Има доста примера где дугови за пензијско осигурање превазилазе вредност газдинства јер пољопривредници, пошто не могу да се ођаве са осигурања, неће ни да га плаћају, а ПИО фонд дуговања евидентира. Треба наћи начин како да се ти дугови отпишу или плате на рате - наглашава Манић.
Истиче да пензије треба повисити и одредити основицу јер је она иста за све, без обзира на то колика је вредност газдинства и колико дуго се осигурање уплаћује.
Пензије су сада око 13.000 динара и њихова висина се, углавном, не разликује. Исту пензију прима и онај ко је плаћао пензијско осигурање 15 година и 40 година, и онај ко има хектар земље или стотину хектара - наглашава Манић.
- Имамо довољно пшенице, кукуруза и сунцокрета за наше потребе, па би вишак требало на време продати - каже Адамовић.
Председник Удружења одгајивача говеда Србије лимузин расе Мирослав Киш наглашава да би и фармерима требало повећати субвениције по грлу стоке и редовно их исплаћивати јер касне годину дана.
Киш наглашава да би сточарима било корисно уредити издавање државне земље у закуп.
- Вишегодишње уговоре о закупу треба прегледати јер има доста примера да фармери губе њиве, пашњаке и уговоре са локалним самоуправама, јер се у реституцији враћају власницима. Тако сточари остају без хране за животиње и бивају у проблему како да је обезбеде - наглашава Киш.
З. Делић
