Породица из Kаравукова једина у оџачком крају гаји малине без хемије

Руковођени својевременим добрим искуствима малинара Ариља и Ужица, која су сад већ увелико прошлост кад је зарада у питању, доста пољопривредника у атару Оџака упустило се у подизање великих засада малине.
d
Фото: Dnevnik.rs

Породица Маринковић је кренула другим путем и великим површинама под малињацима претпоставила мању али далеко квалитетнију, органску производњу тог воћа и производа од њега. Како каже Данијела Маринковић, на ту идеју су она и супруг Зоран дошли пре свега јер не располажу већим грунтом, али зато имају велику башту у којој су годинама узгајали поврће потребно сваком домаћинству.

– Истина је да ни поврће, паприку, краставце, парадајз... нисмо „шприцали“ јер ми је било потпуно логично да за нашу породицу обезбедимо најздравије могућу храну па смо и тад, уместо хемије, рецимо, и на плус 40, ручно скидали златице с кромпира, уместо да прашимо или прскамо неким вештачким заштитним средствима – сведочи Данијела о почецима органске производње и малине.

– Е, кад су наши овдашњи људи кренули с малином, и ми смо кренули јер је пре свега цена била одлична, а ових 12 ари је ионако било превелико за узгој поврћа искључиво за наше потребе, поготово што се у нашој кући храна не баца – вели Данијела, док у разговору угодном бере последње овогодишње плодове органске малине, која се од оне из конвенционалне производње разликује не само по нешто мањем плоду већ и по далеко бољем укусу.

Како каже, унапред су били спремни на нешто мање количине „црвеног злата“ јер у органској производњи принос, уместо просечних од 800 грама до килограма по садници, уме да буде и упола мањи, што се у коначници ипак компензује нешто већом ценом органски узгојене малине.

– Овај малињак с првобитних 1.200 садница засадили смо пре четири године и, мада смо од првог дана заузели став да не употребљавамо било какву хемију у заштити биљке и плода, у овом тренутку смо у другој години конверзије, односно континуиране провере методологије узгоја квалитета производа да бисмо следеће добили и сертификат као званична органска производња – не без поноса на продично прегнуће говори Данијела, не заборављајући да се похвали сарадњом с Центром за органску производњу у Селенчи, као једном од најреферентијих српских установа за ту врсту производње.

Фото: Dnevnik.rs

– То је људима из „класичне“ пољопривреде помало чудно, пошто су свикнути на конвенционалну производњу па је такав био и пријем овог нашег малог породичног пројекта, али с временом су се и пријатељи и комшије привикли на то да нисмо „обични“ – присећа се почетака Данијела, којој пуну подршку пружају супруг Зоран и шеснаестогодишњи син Филип, задужени највише за физички захтевније радове у малињаку.

– Да се испоштују правила органске производње потребно је далеко више физичког рада и неге малињака, пошто уместо хемијских заштитних средстава користимо одваре коприве, белог лука, преслице... док се, уместо прихране биљака вештачким ђубривом или стајњаком, користи компост који сами производимо, за шта нам служи и крцкалица кроз коју сваку касну јесене „прођу“ надземни делови малине – појашњава Зоран, који се малињаком бави поред свог редовног посла у оближњем Богојеву.

Да би се њихови засади заштитили од било каквих неконтролисаних утицаја, Маринковићи су својевремених 1.200 садница донекле смањили да би око целе простране баште био подигнут „зид“ од коморача, чија је улога да спречи било какву могућност негативних ефеката прскања хемијским средствима околних, комшијских башта.


Одликаш, а кувар

Стасали наследник Маринковића, син Филип, на чуђење њихових познаника, мада одликаш у локалној основки, уписао је „само“ Средњу куварску школу у Оџацима, мада му то, како каже, није било баш прва жеља.

– Заправо, желео сам да упишем посластичарски смер, али за то бих морао да идем у Нови Сад, тамо плаћам стан или свакодневно путујем. Овако се надам да бих ускоро могао пронаћи себи место у неком од ресторана па да поред школе стичем и праксу – не осврће се на устаљена правила по којима одликаши уписују гимназије, и уједно излаже своје планове Фића док нам спрема свој специјалитет, јогурт са свеже убраним малинама.


– Кошење, резидба, готово сви радови су на сину и мени, с тим што он, макар за сада, успешно избегава само брање малине. Каже, плод је исувише мали па му је тај посао превише „пипав“ – смеју се Филипови родитељи, али не пропуштајући да похвале властито дете које се у потпуности посветило још једном делу посла: производњи бројних џемова, ликера, тинктура и чајних мешавина на бази органски произведене малине.

Наиме, Маринковићи су и у широј околини познати по такозваном вишем степену обраде свог урода органске малине, за шта је главни „мајстор“ Данијела, која ретко пропушта бројне сајмове здраве хране, саборовања сеоске домаће радиности и сличне манифестације.

– Трудимо се да и у том делу производње будемо што ближи идеалу органске производње па ниједан од наших производа не садржи било какве конзервансе или вештачке заслађиваче и адитиве, што све више људи који се труде да воде здраве стилове живота препознаје као њихову предност, па ни муштерија не мањка – имају разлога за веру у лепшу перспективу такве врсте органског „паорлука“ Данијела и Зоран Маринковић.

Милић Миљеновић

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести