Доказ за то су бројне високе оцене на међународним оцењивањима вина протеклих година, међу којима је последње респектабилно признање крајем септембра 2020, злато на Декантеровом такмичењу понео „Грабак Вивак Прокупац” из 2017. Вина прокупца , сматрају стручњаци, из године у годину све су боља и већ су изашла из оквира локалног тржишта. Прокупац се полако позиционира на винским картама широм Европе и у Америци и, што је најважније, све их је више.
Уредник магазина “Вино и фино” Игор Луковић каже да је прокупац успео да поврати своју стару славу и он се, поготово у делу централне Србије, до Саве и Дунава, сади масовно и тако враћа у винограде.
– Када је установљен Међународни дан прокупца 2016, на радионици 14. октобра те године једва смо нашли 14 вина на тржишту, сортних прокупаца – каже Луковић. – Прошле године имали смо више од 50 узорака на дегустацији поводом Дана прокупца и то нису били сви прокупци који постоје. У међувремену су многе винарије приступиле врло озбиљно тој сорти као нечему особеном. Винари су, између осталог, и овим Даном прокупца, али и од међународне јавности, новинара, сомелијера који раде по ресторанима у свету и трговаца добили фидбек. То је сорта дефинитивно аутентична, другачија, препознатљива и са њом може да се гради идентитет једне винске земље или регије. То не значи да су наши кабернеи и шардонеи мање добри, али са њима смо на 200. месту у свету. Прокупац имамо само ми. То је доказано наша сорта.
То, уосталом, мисле и неки страни енолози, попут Филипа Камбија који сматра да је прокупац фантастична овдашња аутохтона винска сорта и да српско винарство треба да почива на таквим сортама које носе карактеристике нашег поднебља.
Шеф Катедре за виноградарство на Пољоптривредном факултету у Земуну проф. др Славица Тодић, која у сопственој винарији „Доја“ са супругом узгаја прокупац, за „Дневник“ је својевремено рекла да пропкупац треба да представља синоним српског винарства.
Стара аутохтона српска сорта
Прокупац је стара аутохтона српска сорта за производњу црвених вина, која, у зависности од подручја где се гаји, носи и различите називе - каменичарка, рскавац, нишевка, црнка, зарчин, скопско црно. Еколошко-географски припада групи сорти басена Црног мора (Convar pontica) подгрупи балканских сорти (Subconvar Balcanica). Историја гајења прокупца се везује за јужни део Србије, тачније рејон Топлице и Александровачке жупе. Специфичне мезоклиматске карактеристике ових рејона, рељефно изражени терени и сиромашна, пропусна и топла земљишта чине идеалан тероар за ту сорту.
Прокупац је бујна, високо родна и високо приносна сорта, која пуну фенолну и ароматску зрелост достиже у другој декади октобра. То је чини врло захтевном сортом у смислу контроле бујности, постизања уравнотежених чокота и производње квалитетног грожђа. Због изражене бујности и високе родности, посебна пажња мора да се посвети ампелотехничким мерама којима се одржава шпалир и успоставља баланс између вегетативног и родног потенцијала.
Гајење прокупца у прошлом веку подразумевало је високе приносе грожђа, што је за последицу имало низак садржај шећера у грожђу и одложено време сазревања, одсуство фенолне зрелости у време бербе, те оскудан ароматски комплекс. Резутат таквог приступа је била производња масовних, стоних, слабо обојених вина. Нов приступ прокупцу у винограду и већа посвећеност енолога допринели су очигледним помацима у погледу квалитета.
Вина прокупца су рубин црвене боје, карактеришу га ароме црвеног воћа, употпуњене дискретним зачинским нотама. Одлежавање у храстовим судовима различите запремине доприноси да вино добије фину танинску структуру, али, при томе, треба водити рачуна о врсти и запремини храстових буради као и о времену одлежавања у њима. Циљ је да се у вину очува специфичан воћни карактер прокупца и аутентичност поднебља одакле потиче.
З. Милосављевић
