Радојевић је честитаo представницима организационог одбора Олги Чуровић, директорки Пословног удружења за индустријско биље из Новог Сада и Фаика Генцу из компаније АгриПРо Лимитед из Истанбула, на успешној организацији овог скупа, који представља искорак, јер се по први пут у нашој земљи одржава конференција са међународним учшћем, на којој ће се разговарати о производњи уљарица , биљних уља и масти , као и тржишним и ценовним кретањима уљаних култура у светским оквирима.
“Посматрајући укупну производњу уљаних култура у свету, она је на високом нивоу од преко 570 милиона тона, што је за 53 милиона тона више него пре две године. Што се тиче цена уљарица, и посебно уља , на светском тржишту оне су у паду, “ рекао је Радојевић.
Он је подсетио да је Србија део регионалног, европског и светског тржишта, те је за очекивати да се промене у ценовном погледу одразе и на домаћу производњу уљаних култура и уља .
Како је изнето, Европска унија и Србија имају потписан Споразум о стабилизацији и придруживању, али на том тржишту наши произвођачи не могу бити ценовно конкурентни, јер је код европских произвођача производња високо субвенционисана.
“Зато нам је отворено тржиште ЦЕФТЕ , али однедавно и Турске, јер је Србија редефинисала Споразум о слободној трговини са Турском. Тим Споразумом је остварена нова квота са нултом преференцијалном стопом царине за уље и семе уљарица и то: 25.000 тона сунцокретовог сировог уља и 10.000 тона сунцокретовог рафинисаног уља, 15.000 тона семена сунцокрет, 5.000 тона соје у зрну”, указао је ресорни секретар.
Радојевић је на конференцији у Београду поручио да се произвођачи уљарица у Србији морају борити за веће приносе по јединици површине,морају поштовати технологију гајења биљних врста , правила агрономске науке и струке.
Секретар је подсетио и на подстицајне аграрне мере ресорног секретаријата и стратешко опредељење Покрајинске владе за унапређење система за наводњавање, јер се тиме на конкретан начин даје допринос увећању приноса пољопривредних култура и смањује се зависност од утицаја глобалних климатских промена, што је начин да се подстакне и развој сектора уљарица.
Радојевић је на крају додао да учесници треба овај сусрет да искористе за размену знања, искустава и информација о производњи уљарица, биљних уља и масти, као и за макроекономску анализу кретања на глобалном светском тржишту.
