Краткотрајне падавине почетком јула су одговарале усевима, јер су делимично поправиле стање влаге у земљишту, а уколико ускоро падне још кише ситуација би могла да се поправи.
Високе температуре убрзале су сазревање зрна пшенице и жетва је у пуном јеку, а према подацима Министарства пољопривреде до сада је обављена на око 65 одсто земље под усевима.
Директор Удружења "Жита Србије" Вукосав Саковић каже за Тањуг да ће суша свакако оставити трага на усевима, али додаје да је добро што недостатак падавина није забележен у целој земљи, па су сушом више погођени Банат, део Срема и Неготинска крајина, док су централна Србија и Бачка имале довољно падавина.
"Сигурно не можемо очекивати нове рекорде у производњи ове године, али ће то више зависити од тога када ће доћи нове падавине. Уколико киша буде нешто уредније долазила у наредних месец дана, онда би ствари могле доста да се поправе, а губици буду минимални", рекао је Саковић.
Додаје да је незахвално говорити о приносима, јер се ситуација може променити у зависности од тога да ли ће пасти нове количине кише, али наводи да се рекордни приноси неће поновити.
"За сада све личи на просечну петогодишњу производњу, чиме произвођачи свакако не могу да буду задовољни. Код кукуруза то је око 6,5 тона по хектару, а кад је реч о сунцокрету и соји око три тоне", објаснио је Саковић.
Каже да је прошле године просечан принос пшенице у земљи био око 5,1 тону по хектару, што је био апсолутни рекорд за Србију, док се ове године очекује принос између 4,3 и 4,4 тоне по хектару.
"То ће се знати када жетва буде завршена у целој земљи. За сада можемо рећи да имамо принос негде око 15 одсто мањи него претходне године", рекао је Саковић.
Говорећи о цени пшенице, Саковић наводи да се она код нас још није формирала, јер жетва није завршена, и додаје и да ју је тешко предвидети, као и да постоји велика разлика између жеље произвођача и реалне тржишне вредности по којој се пшеница може пласирати на међународно тржиште.
"Купци би могли пронаћи себе у цени од 16,5 динара, а продавци траже себе у цени од 18 динара по килограму. То је велика разлика и у наредних десетак дана ће се свести на праву тржишну цену", рекао је Саковић.
Он је додао да Србија, као извозник пшенице, мора да се уклапа у међународне цене, и навео да ни код нас ни у свету за сада не постоји ниједан разлог за енормно поскупљење пшенице.
Иначе, према подацима ове године кукуруз је засејан на површини нешто већој од милион хектара, сунцокрет на 221.735 хектара, соја на 203.114, а шећерна репа на 54.183 хектара.
