На неким њивама већ се види род посејан рано с јесени – жути цветови уљане репице и озима пшеница.
Природа је ове године кренула раније да се буди, кажу ратари. Лане је било више кише и баш како треба заливала је усеве. И земља је била влажнија. Сада је сува и треба добре кише да је налије јер, уколико је суша, постоји могућност да семе спорије клија.
У Старом Ђурђеву породица Радић ове седмице ће завршити сетву соје па ће онда кренути да сеје кукуруз. Домаћин Славко Радић с два сина, дипломирним економистом и машинским инжењером, ове године држи више од стотину хектара земље у аренди.
„Од соје се може нешто и зарадити па ћемо посејати више тог усева, премда су хемија и нафта скупље него ранијих година“, каже Славко Радић. “Још немам прецизан рачун колико ће ме сетва коштати, али ће бити мало скупља јер је семе мало отишло горе. Једино је ђубриво мало јефтиније. Кукуруза ће бити знатно мање јер је цена сада врло ниска, малтене као поклон. Земља није баш угрејана за сетву, али ће семе издржати. Пре неки дан, када смо мерили, била је десет степени, што је добра темература, али је ова два-три дана хладног времена мало опала. Ипак, предвиђају се од наредне седмице високе температуре па ће таман бити како треба.
„Прошле године је род био ретко добар“, каже Оскар Пашко из Темерина, мислећи на то колики је принос имао од соје и колико је зарадио.
Овога пролећа посејаће соју и кукуруз на 50 хектара. Признаје да кукуруз не доноси баш неку зараду, али је научио да на њиви има и кукуруза.
„Субвенције су сада смањене и више су симболичне него корисне, али смо научили да земља не остане необрађена“, каже Оскар.
У ченејском атару затекли смо Раду Маринкова. Он ће на десет јутара посејати соју, а кукуруза само колико треба за његово домаћинство. Јуче је поранио да припреми земљу за сетву и за дан ће и посејати соју. По њему је земља таман како треба да се семе положи у оранице.
„Чим трава расте, није хладно“, каже Рада Маринков, мада признаје да не би било лоше када би се на земљу спустила добра киша.
Осим арендаша и самосталних пољопривредника, у атарима тракторима крстаре и услужни радници, који за велике пољопривреднике обављају сетву. То им добро дође да зараде радећи за дневницу. Иштван Фехер из Сирига на трактору је од 1. априла и не верује у кукњаву сељака да се од пољопривреде не може добро живети.
“Соју сам завршио и сада сејем кукуруз“, каже Иштван Фехер.
Трактористи Инситута за ратарство и повртарство под назором стучњака сејали су луцерку. Тим крмним биљем у Србији ће овог пролећа бити посејано између 40.000 и 50.000 хектара. И за детелину-луцерку добри су услови за сетву, премда и њој годи киша. Агротехнички услови су сада идеални и препоручује се ратарима да до 15. априла заврше сетву луцерке. После ње, следи сетва сирка и суданске траве.
З. Делић
Фото: К. Ивановић
Кукуруза ће бити највише
“У Србији ће у пролећној сетви највише површина бити посејано кукурузом, између 980.000 хектара и милион, што је нешто мање него претходне године“, изјавио је директор Удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић.
Он је нагласио да ће ове године бити посејано нешто више соје јер је претходних она имала добру цену, и очекује се да ће та ратарска култура у пролећној сетви бити посејана на површини од 220.000 до 250.000 хектара.
“Сунцокрет ће бити у пролећној сетви посејан на између 200.000 и 220.000 хектара, док ће јечам бити посејан на око 20.000 хектара“, казао је он.
Шећерна репа ће се наћи на око 50.000 хектара.
