„Будући да на нашим огледним пољима тренутно немамо јагода, имамо засад овде на пољима фирме Интерсад у Руменци“,објашњава професор окружен студентима четврте године департмана за воћарство и виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру.
Пробамо јагоде директно са земље и примећујемо да су много сласније и лепше од оних које се могу наћи у супермаркетима, те питамо професора да ли је то због неких хемијских третмана од којих потрошачи највише страхују.
„Може да се догоди да због технологије јагода има мање суве материје, односно шећера, рецимо ако се претерано користе азотна ђубрива, али не треба заборавити да је јагода веома осетљив плод. Рецимо, ако падне киша она физички може да избрише сласт из јагоде. Пре неки дан у Новом Саду и околини је пало 30 до 40 литара кише и она дословно може да испере шећере из јагоде као и само прање“, објашњава професор Ненад Магазин.
Додаје да нико не би радио третмане који ће мењати укус јагоде тако да купци не буду задовољни.
„И данас има много укусних сорти, али се променио и процес производње, те се гаје сорте које су приносније и транспортабилније. Не можемо очекивати да производња буде у 19 веку, а да све остале гране привреде напредују. Једноставно произвођачи гаје оне сорте које су доступне и профитабилне, то не значи да јагода пролази неке штетне третмане касније јер то након бербе није дозвољено. Наравно то је на савести произвођача и зависи од контроле државе да те јагоде буду здравствено безбедне што већи део тржишта јагода у Србији јесте јер се извозе и пролазе строгу тржишну контролу“, објаснио је др Магазин.
Посетили смо и имање породице Ерски на Ченеју где гаје органске јагоде за своје потребе, сорте месечарка која има тај стари добро познат укус, мада није превише слатка јер није било довољно сунца.
„Имали смо 1.000 садница у пластеницима, пре једно десет година, када смо хтели да покренемо органску производњу за домаће тржиште. Међутим, испоставило се да нема економске исплативости и да та производња није била одржива. Принос је био мали јер их заиста нисмо ни са чим третирали, чак ни са органским супстанцама које су заиста скупе. Тако да сада гајимо јагоде само за своје потребе и не третирамо их ни на који начин. Ручно се боримо против пужева, који су нам највећи непријатељи за сада. И још садимо бели лук између јагода јер су онда веће и укусније“, рекао нам је Влада Ерски коме на имању помажу супруга Сашка и ћерке Теа и Ива.
Током наше посете имању, пробали смо јагоде сорте алба које су заиста укусне, посебно када се онако зреле уберу директно са земље. Међутим, оне су намењене за извоз у Русију и беру се раније.
„Транспорт до Русије траје дуго и мора се убрати пре пуног сазревања. Јагода ће док стигне до Русије поцрвенети али она неће променити органолептички састав, односно неће постати слађа. И то је проблем зашто нису толико сласне као кад се беру зреле. Рецимо, сорта yоли већ у том раном брању има слаткоћу коју алба нема али Руси хоће ту јагоду која је лепша за очи и то по никад бољој откупној цени од 200 до 250 динара“,објашњава професор Магазин, док нам један од радника на имању нуди да пробамо споменуту сорту yоли која је заиста укуснија, односно слађа, али је како кажу произвођачи мање тражена јер ситни плодови значе мању цену и мању бербу.
Испада да купци траже оне јагоде које су на око лепе и које су крупније јер се лакше перу, као и оне које нису превише тамне јер делују презреле, те то одређује које ће се сорте гајити. Такође, ако желимо да једемо нешто ван сезоне, морамо знати да неће бити истог укуса.
„Увозне јагоде код нас су присутне само у фебруару и марту када наших још нема. Оне јесу лошијег укуса јер су бране у Турској, Грчкој, некад у Мароку, Шпанији док још нису сазреле. Ми свесно жртвујемо садржај шећера и укус да бисмо јели јагоду у фебруару. Та иста јагода, ако се убере зрела у Шпанији, биће укусна. Произвођачи нуде оно што неко хоће да купи. Не смемо да заборавимо да се воће “купује очима”, па се може догодити да јагода која је лепша није укуснија“, објашњава професор Ненад Магазин.
Додаје да је проблем и то што осим укуса, ни изглед јагода није толико савршен у дисконтима и продавницама колико је на њиви или пијаци.
„Моја ужа специјалност је чување воћа, а велики ланци не познају добро технологију чувања воћа и онда се пуно тога упропасти неодговарајућим чувањем. Зато, првокласне јагоде, које су пред нама, у продавницама често не личе ни на шта, јер су смештене са неким другим намирницама које их кваре или су плодови згњечини и не стоје у расхладним витринама. Зато јагода на пијаци изгледа свежије“, објаснио је др Магазин и дао савет свима који желе да засаде јагоде у свом дворишту.
„Сорте које су одличне за јело али и обраду су зенга зенгана, од старије генерације клери, а од новије yоли. Оне су адаптибилне у нашим условима и имају добар укус. Не можемо рећи да ће сваке године да рађају без заштите, али ће имати сласт“, посаветовао је доц. др Ненад Магазин.
Снежана Милановић
