Семе футошког купуса ко засади ван тог подручја добиће квалитетан купус, али он неће бити футошки, јер тракав расте само на тих 5.000 хектара, каже у разговору за “Дневник” Мирољуб Јанковић, заменик председника Удружења “Футошки купус”.
Удружење обухвата тренутно 50 произвођача који праве сертификовани футошки купус, а годишње се произведе око 2.000 тона овог футошког бисера. Оно што одликује то подручје за садњу купуса “мејд ин Футог” је земљиште-чернозем, микроклима, утицај Дунава и Фрушке горе, знање људи, али и аутохтона сортна популација која се издефинисала на том простору кроз историју и која је својом еволуцијом, потпуно природно, дошла до квалитета какав данас поседује.
–То је купус који има убедљиво најтањи лист. Светло зелене је боје, благо је спљоштена главица и најслабије му је развијена нерватура, то јест жилице, од свих других купуса. Најбрже се укисели од свих и има сасвим другачији купус – хвали своју, односно футошку робну марку Јанковић.
Он додаје да су за специфичан укус футошког купуса заслужни витамини, минералне материје, аминокиселине...
Произвођачи футошког купуса, посебно ове године, суочили су се са новим проблемом који је довео у питање њихов даљи рад. Наиме, како истиче Мирољуб Јанковић, велика већина земљишта на коме се узгаја робна марка Футога уписана је као грађевинско земљиште, па је и порез за такву земљу изузетно велик. Ова одлука донета пре више година, али је проблем настао када су стигла пореска решења, па су пре нешто више од месец дана покренули грађанску иницијативу да то земљиште буде у функцији у којој је и сада. Текст ове иницијативе, истиче наш саговорник, дошао је до неких чланова Градског већа и речено им је да ће та одлука бити повучена. Међутим, узгајивачи желе да локална самоуправа повуче спорну одлуку, а не да пољопривредници подносе захтеве пред надлежним органима, јер их то кошта.
– То значи да морамо да поднесемо пореску пријаву и да платимо таксе. Нисмо ми статусно променили намену земљишта, већ локална самоуправа, а сад треба да платимо да би се то исправило? Због тога смо ускраћени за подстицаје, јер без плаћеног пореза не можеш да очекујеш подстицај. А ми толики порез не можемо да платимо – наводи Јанковић.
– Многи стручњаци тврде да је футошки купус лек. А многи историјски податке сведоче да је коришћен као лек. Угарска и Аустро-угарска су неколико стотина година лечили своју војску тим купусом. “Сремска куга” која се појавила с почетка 18. века, лечила се футошким купусом. Пребогат је витамином Ц који се кишељењем не уништава, али се обогаћује млечном киселином. Има у себи минералне материје које су јако добре за пробаву, нарочито за желудац, за успостављање природног баланса у желуцу. Нискокалоричан је, па се може конзумирати у великим количинама, без да прави проблеме пробавном тракту. Историјски списи кажу да су се листом купуса лечиле ране. Ако се цеди сок из купуса, добија се пар екселанс лек који за 40 дана скида чир са желуца или дванаестопалачног црева – појашњава Јанковић.
Он наводи да сви људи са простора бивше СФРЈ знају шта је футошки купус и јако би им било драго да га могу купити.
– Наша шанса је комуникација са дијаспором. Имамо великих трговаца и менаyера да се наша роба пласира. И не само Футошки купус, већ и други производи вишег квалитета са географским пореклом – истиче наш саговорник.
Ако се изузму манифестације “Дани купуса” у Футогу, сваки Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду прилика је да се знатижељници упознају са квалитетом футошког купуса у, вероватно, најбољој симбиози биљног и животињског света - сарми. А потписник ових редова уверио се да су сарме врхунске. И то више пута. Годинама. Међутим, “сарма дипломатија” дала је резултате и ове године, јер су бројне стране делегације посетиле штанд Футошког купуса. Са тог штанда понесу семе, као знак пажње, са намером да тестирају квалитет футошке сорте у сопственој земљи. Тако је, пре коју годину, каже Мирољуб, завршио у намибијској пустињи. Какав је род био, и да ли је семе зеленог футошког купуса победило песак, нисмо сазнали.
А. Савановић
