Ракетић је рекао Танјугу да су ови производи сада у процедури за добијање ознаке и да су урађене потребне спецификације.
Да би званично поднели захтев за регистрацију ових производа на нивоу ЕУ треба да се донесе Закон о шемама квалитета за пољопривредно прехрамбене производе, навео је он.
То је планирано у програму рада владе у другом кварталу ове године. Искористили смо овај период да незванично комуницирамо са колегама из Европске комисије и тако проверимо да ли урађене спецификације треба још да допунимо, каже Ракетић.
У припреми за конкурисање за европску ознаку заштићеног географског порекла је још и пиротска пеглана кобасица која је, истиче Ракетић, добар производ којег чека лепа будућност, а који је у Србији направио добар бренд и пре заштите производа.
Додаје да треба похвалити произвођачце овог производа који су дошли до завршне фазе у изради потребне спецификације за добијање ознаке.
Такође, у томе је са аспекта струке доста помогао и Институт за хигијену и технологију меса, како би добили што релевантнију спецификацију
Када су у питању очекивања шта ће донети европска ознака ових производа, указује да ће то бити велика ствар за произвођаче, а посебно за оне који већ извозе те производе.
Ракетић као пример наводи произвођаче ариљске малине, који малину у великом проценту извозе на тржиште земаља чланица ЕУ.
У млечне производе треба више улагати, каже он и најављује помоћ произвођачима како би подигли обим производње својих производа и на тај начин били што заступљенији на тржишту Србије, али и на тржиштима у региону.
Упитан какву конкуренцију на тржишту ван граница ће имати ови производи, Ракетић оцењује да ће конкуренција бити велика, али да ови производи имају услове да буду конкурентни.
Потрошачи све више траже традиционалне производе, који су специфични због начина производње или подручја са којег долазе, хоће да знају порекло производа, указао је он.
Најавио је и помоћ ресорног министарства у виду промоције на домаћем, али и тржишту ван Србије.
Када је реч о заинтересованости земаља за српске производе, Ракетић је истакао да је извоз меда ове године био већи за 40 одсто него лане и то пре свега у земље ЕУ.
Како је казао, Србија постаје све видљивија на мапи по производњи квалитетне и безбедне хране.
Суштина је да укључимо што већи број произвиођча у систем заштите геограгског порекла и да највећу добит имају произвођачи. Већина робе са заштићеним географским пореклом долази из мање приступачних предела, где се пољопривреда развија отежано. Заштита производа је један од начина да се младо активно становништво у тим крајевима задржи и да та подручја задржимо живима, наводи он.
Одговарајући на питање да ли ће добијањем ЕУ ознаке, произвођачи ариљске малине, пиротског качкаваља и фрушкогорског меда повећати обим производње, по мишљењу Ракетића, хоће, јер ће то бити "ветар за извоз" тих производа на тржиште ЕУ.
То ће повећати и тражњу на домаћем тржишту, што и јесте циљ, да се подигне тражња и подигне обим производње тих производа, навео је он.
До сада у Србији има 46 пољопривредно-прехрамбених производа који су препознати и заштићени неком од ознака географског порекла, из свих крајева земље, каже он и напомиње да су то месни и млечни производи, али и производи из сектора прераде воћа и поврћа.
Подсећа да је Министарштво пољопривреде недавно први пут издало два каталога: "Аутентична Србија" о пољопривредним и прехрамбеним производима са заштићеним географским пореклом и "Винско благо Србије" о винима са заштићеном ознаком географског порекла.
По оцени саговорника Танјуга, добијање европске ознаке заштићеног географског порекла за три прва српска производа позитивно ће утицати на српску економију.
Пољопривредно-прерађивачка индустрија је једна од виталних грана и тај сегмент ће допринети да проценат БДП буде већи, а систем заштите географског порекла, као и органска храна, добијаће све већу улогу у стратегији развоја попопривреде, закључио је Ракетић.
