У воћњацима и баштама род је богат, а посебно су приметне повијене гране којима прети да се под теретом плода сломе. По речима председник Друштва воћара Војводине Зорана Кесеровића, то се неће десити јер је реч о сорти кајсија буда, чије гране се не ломе под теретом рода.
Он каже да је у Војводини под кајсијом 1.136 хектара, највише у околини Бачке Тополе, Хоргоша и Суботице.
– Ове године очекујемо да укупан принос у Војводини буде око 7.000 тона, а уз воћњаке у другим деловима Србије, очекивани овогодишњи укупан род кајсије с око 5.200 хектара око 25.000 тона – наводи Кересовић.
Председник Друштва воћара Војводине процењује да би се у Србији, наравно уз подизање нових засада, могло произвест 60.000 тона кајсија.
– Код нас се највише гаји неколико врста кајсија – кечкемтска ружа, новосадска родна, новосадска цветна, НС-4 и НС-6. За комерцијалне потребе треба водити рачуна о томе где се воћњаци подижу јер је идеално подручје за узгој кајсија на површинама изнад 150 метара надморске висине – каже Кесеровић.
Откупљивачи килограм кајсија тренутно плаћају од 35 до 45 динара, у мегамаркетима цене килограма овогодишње рода је од 70 до 80 динара, а на најпрометнијој пијаци у Новом Саду, Футошкој, килограм кајсија стаје од 80 до 90 динара.
Воћар из Таванкута Иван Гадур каже да касјије продаје откупљивачима за 40 динара, што, како каже, није најидеалнија цена.
– Лане је кајсија за ракију коштала 50 динара, али је ове године воће боље родило па је и цена нижа – наглашава Гадур.
Гадур то воће гаји на једном хектару и очекује да ове године убере око пет тона.
– Воћњак је стар девет година и тек ове могу да кажем да имам кајсија, а све до сада су приноси били мали – истиче Гадур, и наглашава да није забадава уложио и новац и труд јер кајсија има тржиште и брзо се прода откупљивачима, који је потом пласирају на тржиште, пре свега ван граница наше земље.
З. Делић
