Производња листа зачинских лишћара, пре свега мирођије и першуна, уносна је за овдашња газдинства. Пре косидбе и испоруке мирођије Чаба Козма, а и други произвођачи испоручивали су лист спанаћа, јер он први приспева за прераду од лишћара, док се након мирођије суши лист першуна.
„Мирођију и спанаћ узгајам већ десетак година. Јако сам задовољан приносом спанаћа на девет јутара, јер имам могућности за наводњавање па по јутру у родним годинама буде око два вагона листа. Мирођију имам на седам јутара и обично род по јутру је око један вагон. Исплативије је гајити спанаћ и мирођију, јер боље “зачине” буџет од пшенице и других ратарских усева“ – каже Козма.
Пољопривредно газдинство нашег саговорника је око 25 хектара, а поред лишћара у сетвеној структури су пшеница, кукуруз, сунцокрет и соја. Козма је завршио за мајстора пољопривредне механизације и једно време је као лимар радио у сенћанској фирми “Електро-Бачка”, па се у време транзиције преоријентисао на пољопривреду.
Жетва пшенице се ближи, на девет јутара, али као и други паори Козма слеже раменима и вели да не зна шта може да очекује.
„Верујем да ћу по јутру имати око три до три и по тоне пшенице. У погледу цене нисам оптимиста, извесно је да неће бити велика, јер увек када пристиже жетва пшеници пада цена. У прошлој жетви и нисам лоше прошао пошто сам одмах у жетви продао сав род компанији “Геби” из Чантавира по цени од 18 динара по килограму“, открива Козма.
Он додаје да су спанаћ и мирођија исплативији, али има много више посла, можда три или четири пута више, међутим, зарада баш није толико пута већа.
„Радимо, јер не можемо дозволити да земља остане необрађена и од нечега се мора живети. У производњи мирођије и спанаћа имам искуства. До пре две сезоне сам сарађивао са Предузећем “Телек паприка” из Мартоноша, а сада имам уговорену производњу за кањишку “Генезу” и веома сам задовољан“, сазнајемо од Козме.
Мирођија лепо мирише на њиви, током косидбе и испоруке, па и јела када се њоме зачине. Козма објашњава да се сеје у рано пролеће, уколико временске прилике дозволе већ и фебруару, међутим, ове сезоне време је дозволило да се засеје тек почетком априла.
„Сетва је мало каснила, али је мирођија приспела, коси се и испоручује на сушење. После скидања мирођије и спанаћа на тим површинама сејем кукуруз, оне сорте које могу приспети за бербу, али неопходне је у обе сетве усеве заливати“, непомиње Козма.
Спанаћ, који за косидбу и прераду први приспева, сеје се у јесен, презими на њиви и прва је жетва у пољоприврендом газдинству Козме, али и других паора који га сеју. Поред кукуруза, у другој сетви на овим површинама може се наћи соја, или нека друга повртарска култура, али Козма после спанаћа и мирођије се определио за кукуруз, па са две жетве на овим површинама оснажује газдинство.
Могућности за заливање половине земље коју обрађује, има у делу атара који се налази крај канала између Сенте и Аде, па према томе усклађује сетвену структуру.
„Заливање усева у условима које имамо је јако скупо, јер за покретање пумпе за воду користим тракторор, а литар нафте је сада већ преко 160 динара. Било би много исплативије да имамо за потребе пољопривреде јефтинију нафту. Нема могућности да се користити електрична енергија, јер у близини је нема“, јада се Козма.
Домаћин из Сенте до сада није користио подстицајна средства за развој газдинства, него је газдинство унапређивао према сопственим могућностима.
Текст и фото: Милорад Митровић
