Прошле седмице килограм пшенице је коштао 16 динара до 16,3, с ПДВ-ом, а ове седмице од 16,5 до 16,8 динара, а то је цена која не одговара пољопривредницима који су очекивали да ове године род продају бар за 18 динара, с ПДВ-ом.
Али, без обзира на то, жито се продаје, што не треба да чуди ако се зна да је род пшенице први приход у години земљорадницима, па сваки ратар, у зависности од финансијских могућности, има два избора: да га прода или легерује.
По речима директора „Жита Србије” Вукосава Саковића, половина овогодишњег рода је продата, а други део ратари чувају чекајући погодан тренутак, којег ће без сумње бити у одређеном периоду током године.
– Од ове жетве имаћемо између 3,2 и 3,3 милиона тона жита, што је довољно и за наше потребе и за извоз – казао је Саковић. – Једна од ствари по којима ће се овогодишња жетва разликовати у односу на лањску огледаће се у томе што ћемо од ове вршидбе имати више жита за сточну храну. Али и оно, као и оно за људску исхрану, нађе купце.
Он напомиње да у погледу цене нема велике разлике између добре пшенице и оне намењене за стоку.
Зоран Сефкеринац из Удружења „Банатски паори” каже да је у делу Баната око Панчева 80 одсто ратара већ продало жито, и то за 16 динара, с ПДВ-ом.
Цена брашна биће већа?!
Председник Управног одбора „Житопромета” Предраг Ђуровић каже да је киша покварила приносе и да у индустријским силосима има између 20 и 30 одсто мање жита од количине која је потребна за несметан рад до новог рода.
– По свој прилици, бићемо у ситуацији да великим купцима, пекарској и кондиторској индустрији, скупље продајемо брашно – рекао Ђуровић. – Сада је килограм брашна за њих 21 динар, а вероватно ће се ускоро продавати за 23 и 24 динара. После тог поскуљења следи поскупљење брашна и у малопродаји.
– Посејали смо доста пшенице јесенас, али је принос, због честе кише, слаб, свега 3,5 тоне по јутру, а ни цена није добра – казао је Сефкеринац. – Међутим, пшеница доноси први приход у години па смо пожурили да је продамо.
С обзиром на добар род, српском житу ће свакако требати нова извозна тржишта, а како је највљено из Владе Србије, интензивно се ради на томе да Египћани почну да купују нашу пшеницу.
Иначе, имајући у виду домаће потребе и прелазне залихе, за извоз би могло бити око два милиона тона хлебног жита..
З. Делић
