Провизије посредника дижу цене станова

НОВИ САД: Они који се ових дана спремају да продају стан, кући или викендицу имају много мука јер је купца мало, а продавци процењују да цене квадрата скоро свакодневно падају.
stanovi
Фото: Dnevnik.rs

Док у већим градовима продавци и имају среће да  нађу купца, у мањим местима изгледа да је лакше наћи иглу у пласту сена него купце некретнина. Ове околности обилато користе разни мешетари.

Провизије на продају се крећу до чак 10 одсто јер ко нађе купца то и сам наплати, а исто углавном важи и за закуп.  Много јесте, али у агенцијама сматрају да би надлежни требало више да се боре против илегалних посредника у овој области.

Различити проценти цене услуге  натерали су надлежне из Кластера за некретнине Србије да размисле о ограничавању провизије, која се код трговања наплаћује. Тренутно се у Србији ова усуга плаћа од два до шест одсто од тржишне  вредности. Уобичајено је да овај проценат плаћа странка која је агенцију ангажовала, а ова успела да пронађе некретнину која је у сваком погледу по њеној мери.


Цене падају...

Са кавим се проблемима сусрећу продавци најбоље говоре цене станова и кућа. Тако је цена квадратног метра стана у Новом Саду пао испод хиљаду евра, али је у другим местима цена далеко нижа. У Бачком Петровцу квадрат кошта 117 евра, Бечеју 212,  Жабљу 232 евра, па трговине и има. Најтеже је у Војводини продати некретнину у Сечњу, Житишту,  Иригу.


“Што је у неком граду или месту мања шанса да се нађе купац за некретнине то је понуда већа. Зато се цена ове услуге драстично разликују од града до града у Србији”, - каже Милан Ђоковић из Кластера за некретнине.

Идеја која је стигла из Кластера некретнина допала се и надлежнима из Министраства трговине и туризма, где се припрема формрање радне групе која ће у Закон о посредовању промету и закупу непокретности додати ограничење провизије. Тако би се отклониле недоумице у пословању посредника, а странке би имале више сигурности.  

Драган Рабатић из агенције “Солис” из Новог Сада каже да  је у бранши ситуација различита.

“Код нас је уобичајена провиизја три одсто. Уколико то може да покрије трошкове то је у реду. Међутим, имамо и некретнине које се продају по цени од 5.000 до 10.0000 евра. За те јефтиније ограничена провизија би била 300 евра у динарској противвредности, али то није довољно јер не поркива све трошкове. Сматрам да не би требало уводити строга ограничења. Оно што нам у овом тренутку највише ствара проблем су нерегистроване агенције које се баве нашим послом. При томе не плаћају ни динара пореза, а услуге, које они пружају, клијентима не гарантују сигурност. Наравно, треба видети како ће изгледати коначни предлог радне групе па онда проценити ефекте“, каже Рабатић.

Он наглашава да би било јако добро када би држава спречила да се мешетари из сиве зоне баве овим послом, односно када би надлежне  инспекције то пратиле и редовно кажњавале прекршиоце.

У области трговања некретнинама код нас се што шта мењало. Уговоре оверавају бележници па они и имају највише података о томе. Зато у Кластеру за некретнине предлажу да податке о ценама кућа, локала и станова бележници шаљу директно Заводу за статистику. Подаци би били ажурнији, а статистика често покаже пут којим треба ићи да би се област регулисала.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 118.0594
Најновије вести