Радници су, по резултатима истраживања, указали на лош или нестручан менаyмент, и то је, по оцени Огледала фирме”, „најпопуларнија” замерка. То важи за много компанија у Србији и једном речју је убедљиво најтипичнија жалба запослених.
Генерално изгледа да ће власници компаније пре запослити лојалан кадар него стручан. Пре ће запослити своје рођаке или блиске пријатеље или неког ко је дуго био лојалан компанији него некога ко је стручан. Такође, последица тога, или, једноставно, стање у држави, јесте да много људи у менаyменту не познаје шта значи право управљање компанијом. Компаније, рецимо, немају добре системе награђивања, не мењају менаyмент чак ни кад је лош, оцењују у „Огледалу фирме”.
Истраживање о прошлој години показало је да се радници жале и да су лоше плаћени. Једноставно, кад неко мора да се бори да издржава породицу и слично, он не види могућност да тражи већу плату, и то му, оцењују сарадници сајта, представља главну преокупацију. На трећем месту радничких примедби и жалби су угњетавање и мобинг.
Ако бисмо говорили бројкама и статистиком, око пет одсто свих компанија у Србији има такву праксу. То укључује викање на раднике, ограничавање њиховог кретања, псовке, омаловажавање, третирање радника као да су робови које било кад могу заменити и слично, кажу у „Огледалу фирме”.
На четвртом месту радничког (не)задовољства у српским компанијама прошле године били су неплаћени додатни сати рада. Многи радници проводе много више на радном месту него што је то договорено и готово нико није плаћен за додатне сате рада. Многи, указују у „Огледалу фирме”, чак нису плаћени ни за рад викендом, који је, иначе, у Србији врло популаран.
На крају, радници су указали и на мањак мотивације на послу. Претежно већина није новчано мотивисана, мада има и оних којима то није пресудно да би се тако осећали. Радници генерално очекују више изазова на послу, што не значи више задужења и повећање радних сати, већ нових задатака у оквиру постојећег радног времена и радног места.
Богати још богатији, сиромашни још сиромашнији
По оцени „Огледала фирме”, стање у српским предузећима се благо погоршава, мада је, статистички посматрано, мање-више исто.
Такође можемо да закључимо – а то је типично за капиталистички систем – даје за само три године настало велико раслојавање у друштву. С једне стране је неколико индустрија, попут ИТ, које малом броју појединаца омогућавају леп животни стандард и чији се стандард генерално побољшава, а с друге стране су људи их многих других сектора којима се стандард полако из године у годину смањује. Или, богати постају још богатији, сиромашни још сиромашнији. Нажалост, економски фактори, попут БДП-а државе који се побољшава, не показују никакав ефекат на већину становништва, закључују у „Огледалу фирме”.
У „Огледалу фирме” указују за „Дневник” на то да је истраживање за прошлу годину показало да се далеко више радника жали на висину плате него на мобинг на послу. Од 100 компанија, запослени ће се у 50 случајева пожалити на малу плату или да нису фер плаћени. На мобинг или било које омаловажавање жалиће се у пет компанија на 100.
Што се тиче локација где има највише жалби рдника, генерално нема правила. Располажемо с много података широм Србије и практично све информације зависе од компанија и њихових локација. Нема неког правила. Већ давно је познато, а подаци само потврђују, да постоје два јака економска центра у Србији – Београд и Нови Сад. Све остало је доста иза. Такође, тренд показује напредак стања у та два велика града, претежно јака ИТ индустрија и повезане индустрије, док је тренд код осталих градова у благом опадању, наводе у „Огледалу фирме”.
Љ. Малешевић
