Са добром идејем до бесповратних 300.000 евра

Под окриљем Фонда за иновациону делатност расписан је позив за доделу грантова тешких до 300.000 евра конзорцијумима који су сачињени од најмање једног приватног микро, малог или средњег предузећа,

и најмање једне јавне научно-истраживачке организације. Обавеза конзорцијума је да суфинансира пројекат с којим конкурише са најмање 30 процената укупне његове вредности, док остатак покрива Фонд – осим у случају када је носилац конзорцијума средње предузеће, јер тада Фонд обезбеђује највише до 60 процената износа целог буyета. Важно је истаћи и да се одобрени новац, за разлику од пројеката који се директно финансирају из претприступних фондова ЕУ, не добија тек након окончања пројекта, већ пристиже на кварталном нивоу – у складу са пословним планом поднетим у апликацији.

– Рок за подношење апликација је 23. септембар до 17 часова – подсећа у разговору за „Дневник” в.д. директора Фонда др Иван Ракоњац. – Иначе, овај програм сарадње науке и привреде је нови финансијски инструмент за подршку иновативној домаћој научноистраживачкој делатности са тржишним потенцијалом. Циљ је у првом реду јачање сарадње приватног сектора и јавних научно-истраживачких организација, као и стварање нове интелектуалне својине са комерцијалном применом, било да је реч о иновативним производима, услугама, технологији... Програм је осмишљен уз техничку помоћ Светске банке, а финансира се из претприступних фондова Европске уније са 2,4 милиона евра, док је још милион евра обезбеђено из буyета Републике Србије. 

Подсетимо, Фонд за иновациону делатност формално је основан 2005, али је са оперативним пословањем почео 2011. захваљујући Пројекту подршке иновацијама у Србији, за који је такође новац пристигао из претприступних фондова ЕУ. Кроз тај пројекат је Фонд развио два пилот програма: Програм раног развоја, кроз који су финансирана стартап иновативна предузећа, те Програм суфинансирања иновација, где су на подршку могла да рачунају и сасвим млада предузећа, али и она етаблирана која успешно послују на тржишту – једини је услов био да пројекат с којим конкуришу буде иновативног карактера.

– Финансирали смо укупно 52 пројекта са највећим потенцијалом, јер смо практично имали на располагању 6 милиона евра неповратних средстава, али је важно истаћи да је на конкурс пристигло више од 500 апликација. О том замашном иновационом потенцијалу сведочи и велика заинтересованост за актуелни Програм сарадње науке и привреде, и то како представника сектора малих и средњих предузећа, тако и научно-истраживачке заједнице, те могу са великом дозом оптимизма да кажем како очекујемо велики број квалитетних пријава – наводи др Ракоњац.

Иначе, од поменута 52 пројекта који су добили финансијску помоћ Фонда, њих 13 дошло је из Војводине, и то 10 у оквиру Програма раног развоја (стартапи) и три у оквиру Програма суфинансирања иновација. Наш саговорник истиче да не постоји ни секторска ни регионална условљеност, односно да у Фонду нема ни позитивне ни негативне дискриминације приликом одобравања финансирања, већ је једино важно да пројекат има иновациони потенцијал.

– Нису у нашем фокусу само компаније из сфере информационо-комуникационих технологија, како се често мисли. Истина, одатле долази око половина апликација, али Фонд је финансирао и, рецимо, развој Прве српске ратарске машине, која може да ради пет операција у једном пролазу, затим пнеуматски берач јагодичастог воћа, па вакуум пумпу која је за четвртину ефикаснија од признатих и познатих европских и светских брендова, а при томе је много компактнија. Такође је на пољу прехрамбене технологије финансирана компанија „ЕКО фунги”, односно развијање иновативног постројења које употребом отпада – хартије, целулозе, талога кафе... производи супстрат за узгој печурке...

Веома је важан податак и да је, рецимо, од четрдесетак стартап компанија чији је развој Фонд за иновациону делатност подржао, након окончања финансираног пројекта престала да ради – само једна! Остала предузећа, од којих су нека чак и настала захваљујући Програму раног развоја, не само да су и даље на тржишту, него им расту и приходи као и број запослених, а нека су се пробила и до тржишта САД и Јапана.

– Реализација плана стратешког развоја иновационог екосистема у Србији иде, верујем, у добром смеру. За наредни период очекујемо да се устале програми које је Фонд развио и показали су се веома успешним, и већ радимо на томе да из претприступних фондова ЕУ обезбедимо средства за ново финансирање. С друге стране, Република Србија је ове године за Програм сарадња науке и привреде определила милион евра, а већ за 2017. определиће двоструко више. Иновациони потенцијал итекако постоји, само му треба пружити прилику да се развије – порука је др Ивана Ракоњца.

Мирослав Стајић

 

EUR/RSD 117.9464
Најновије вести