инвестиционом скупу „Коридори – стране инвестиције и развој привреде” изнео директор Агенције за управљање лукама Вук Перовић, представљајући активности постојећих девет речних лука у Србији.
– Даљи планови у развоју тог веома важног транспортног и туристичког коридора иду у правцу отварања нових путничких пристаништа, и то најмање три луке: у Сремским Карловцима, Голупцу и Великом Градишту – истакао је Перовић. – Такође, новим уговором с Мађарском поново је активирана Тиса као регионални пловни коридор. Нама је један од главних циљева даљи развој интермодалног ланца транспорта робе, у који ће се укључити све луке које имамо на Дунаву, Сави и Тиси, преко којих у овом тренутку пролази девет милиона тона робе годишње.
Осим даљег развоја путничких пристаништа, Србија ће наставити изградњу путне и остале инфраструктуре јер само добра инфраструктура покреће привреду напред. Поречима генералног менаyера Привредне коморе Србије Милана Вранића, улагања у велике инфраструктурне пројекте доприносе укупном економском развоју државе. Она доносе ангажовање и домаћих грађевинских фирми и домаће радне снаге, корисне су за произвођаче материјала и опреме, а добробит осећа и пратећи сектор услуга.
– Развој инфраструктуре омогућава лакши и бржи приступ тржиштима, смањује трошкове производње и транспорта, што директно утиче на унапређење конкурентности привреде – рекао је Вранић. – Најважнији задатак Србије у комплетирању транспортне мреже је завршетак друмско-железничког пан-европског Коридора 10. Његова пуна операбилност се очекује за највише две године, када ће бити завршена обилазница око Београда и пун профил ауто-пута на правцима ка Бугарској и Македонији. Други важан коридор за Србију је Коридор 11 јер је он попречна веза између коридора 4, 10 и јужног Јадрана у фази интензивне изградње.
Помоћник министра за друмски саобраћај Саша Стојановић наглашава да је у Србији убрзана изградња Коридора 10 и да ће тај европски путни правац на јужном и источном краку бити завршен у децембру наредне године. Објашњава да се спроводи и пројекат рехабилитације путева вредан око 400 милиона евра, који је почео 2014. године, и у периоду од пет година биће укупно обновљено 1.100 километара путева.
– За око десет најкритичнијих деоница уговори су потписани и део ће бити завршен ове године, а део уговора ће бити раскинут – рекао је Стојановић. – Подсећам да Србија треба да гради и Моравски коридор, Појате–Прељина, који ће повезати коридоре 10 и 11, али и ауто-пут Ниш–Приштина.
Љ. Малешевић
Фрушкогорски коридор
Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић приказао је учесницима међународног инвестиционог скупа „Коридори – стране инвестиције и развој привреде” детаљан урбанистички план правца Фрушкогорског коридора, којим ће се простирати та директна веза централне Војводине с ауто-путем Београд–Загреб, али и даље преко Шапца и Лознице до границе с БиХ. Амбасадор Мађарске у Београду Атила Пинтер рекао је да његова држава жели да финансира и гради Фрушкогорски коридор у Србији, односно ауто-пут дуг 37 километара од Руме до Новог Сада с тунелом кроз Фрушку гору.
