Како досадашња пракса није дала очекиване ефекте на смањење загађења, НАЛЕД предлаже промену система како би се другачијом политиком наплате накнада подстакло улагање у чистије технологије.
Готово половина индустрије која испушта азотне оксиде није обухваћена ниједном накнадом, док се накнаде не наплаћују ниједном емитеру амонијака из сектора пољопривреде или индустрији која испушта угљен-диоксид. Да би се обезбедило поштовање принципа „загађивач плаћа“, први корак је интеграција постојећих намета у јединствену накнаду за загађивање.
- Накнада за заштиту и унапређење животне средине прописује паушалне износе, не узимајући у обзир стварне количине емисија штетних гасова. Парадоксално је и да предузеће може да уложи у заштиту животне средине изградњом постројења за отпадне воде, уградњом филтера или коришћењем чистијих горива и то се неће узети у обзир приликом обрачуна накнаде. Такође, за друга предузећа која пуно загађују и не улажу, ова накнада не пружа никакав подстицајан ефекат да промене свој начин пословања, јер шта год урадили, на крају ће платити исто. Зато се залажемо за потпуну примену принципа „загађивач плаћа“, односно да свако плати онолико колико стварно загађује и да трошак, који ће по том основу убудуће имати, смањи тако што ће уложити у чистију производњу – каже председница Савеза за заштиту животне средине у НАЛЕД-у Јелена Киш.
Предлог је део НАЛЕД-ове Анализе фискалних инструмената у области животне средине, према којој је у чистији ваздух неопходно уложити око 2,3 милијарде евра. Део средстава могуће је обезбедити бољом употребом прихода од еколошких такси, а у промену система опорезивања потребно је укључити и грађане.
- Према подацима МУП-а, у Србији има 2,1 милион регистрованих аутомобила, од чега готово 1,2 милиона има моторе ЕУРО 3 и нижих стандарда, који емитују непрописну количину гасова. Тренутно је порез нижи за старије аутомобиле, а како бисмо мотивисали власнике да замене своје катализаторе и филтере, предлажемо измену обрачуна пореза на моторна возила, тако да порез расте сразмерно кубикажи возила, али и да се увећава што је старији ЕУРО стандард по којем је мотор произведен. У свим земљама ЕУ, па и у земљама региона, забрањен је увоз чак и ЕУРО 4 мотора и ту праксу, уз подстицаје за куповину возила која испуњавају новије стандарде, неопходно је увести и код нас како бисмо стали на пут загађујућим честицама које долазе из саобраћаја - додаје Киш.
Део реформе подразумева и да се прошири листа штетних материја за чије ће се испуштање наплаћивати накнада, проширење листе обвезника, као и да се наплаћује исти износ накнаде по тони емисије, а да се тај износ у наредне три године повећа за 10 одсто.
Уз то, удео градова и општина у приходима од накнаде требало би повећати са 40 на 50 процената у односу на буџет републике.
И у овом сегменту потребно је да дође до интеграције намета (утапање локалне таксе за држање моторних возила у порез на употребу моторних возила) и промене расподеле прихода између државе и локалних самоуправа.
Када је реч о прашкастим материјама (ПМ2.5 и ПМ10), тренутно је само 2,5 одсто укупних емитованих ПМ честица обухваћено неким пореским инструментом, а у највеће изворе се убрајају индивидуална ложишта и топлане мање снаге. Аутори анализе зато наводе да је у складу са директивом ЕУ о опорезивању енергената потребно увести акцизу на угаљ, а субвенцијама подстаћи 80одсто домаћинстава да пређу на обновљиве изворе.
У оквиру пројекта за реформу непореских прихода, НАЛЕД и КПМГ, уз финансијску подршку УСАИД-а, организују кампању „Месец парафискала“, у оквиру које ће, поред предлога за уређење такси и накнада у области заштите животне средине, бити представљен и концепт реформе непореских прихода, са препорукама за унапређење и повећање транспарентности републичких и локалних непореских дажбина.
З. Делић
