Говорећи о ставу монетарних власти према дигиталном новцу, Табаковићева за портал Бизнис подсећа да је централна банка неколико пута указала на то да биткоин и друге виртуелне валуте нису законско средство плаћања и да ни НБС, нити други органи јавне власти, не гарантују за њихову вредност.
"Став НБС поводом ових питања се није променио ни након што је усвојен Закон о дигиталној имовини, односно виртуелне валуте усвајањем овог закона нису постале законско средство плаћања. Законом о дигиталној имовини уређује се пословање лица која обављају послове с дигиталном имовином у Србији, у циљу уређивања материје која до сада није била уређена у нашој земљи, осим у делу спречавања прања новца и финансирања тероризма код пружалаца услуга повезаних с виртуелним валутама", каже Табаковићева.
Овим прописом се, самим тим, ствара правна предвидљивост у пословању с дигиталном имовином, а чији само један део представљају виртуелне валуте, унапређује пословно и регулаторно окружење и пружа допринос додатној дигитализацији услуга у привреди у Србији, уз адекватно управљање безбедносним и финансијским ризицима који проистичу из природе овог облика имовине, објашњава она.
Закон, истиче она, нема за циљ промовисање улагања у виртуелне валуте, већ искључиво уређење области која је знатно шира од виртуелних валута и која до сада није била правно уређена, а све то ради успостављања правне предвидљивости и сигурности и ради спречавања злоупотреба.
Напомиње да највећу корист овог закона НБС види у омогућавању издавања инвестиционих токена који ће позитивно допринети финансирању отпочињања пословања у нашој земљи, јер су у тој фази традиционални извори финансирања обично неприступачнији.
Инвестициони токени су у пракси засновани на реалним пројектима, а не инструментима који су се, када је реч о виртуелним валутама, углавном користили у спекулативне сврхе, додаје она.
Гувернерка Табаковић подсећа да, ни након доношења Закона о дигиталној имовини, привредни субјекти не могу непосредно куповати и продавати робу и услуге за виртуелне валуте, већ искључиво посредством пружаоца услуга који има дозволу за рад НБС за прихват и конверзију виртуелних валута.
"То функционише тако што трговац добија искључиво динаре на свој рачун за продату робу и услуге, а које му преноси лиценцирани пружалац услуга, на основу купчевих виртуелних валута, које је примио. У овом тренутку ниједан пружалац услуга нема дозволу за рад НБС за прихват виртуелних валута", изричита је Табаковићева.
На питање да ли је, с обзиром да се у Србији већ нуде и станови за криптовалуте, могуће да промет дигиталним новцем утиче на монетарну стабилност, Табаковићева наглашава да се "монетарна и финансијска стабилност у Србији, захваљујући мерама НБС, на било који начин не може угрозити прометом виртуелних валута".
"Одређени механизми заштите финансијског сектора утврђени су и Законом о дигиталној имовини. Тим прописом је предвиђено да финансијске институције под надзором НБС, као што су пословне банке, друштва за осигурање, даваоци финансијског лизинга, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, платне или институције електронског новца, не могу у својој имовини имати дигиталну имовину, као ни инструменте повезане с дигиталном имовином. Не могу имати ни инструменте везане с дигиталном имовином, нити улози у капитал тих институција могу бити у дигиталној имовини", објашњава гувернерка.
Такође, додаје да финансијске институције не могу пружати услуге повезане с дигиталном имовином, нити могу бити корисници тих услуга, осим изузетно у случају услуге чувања и администрирања дигиталне имовине, за рачун корисника дигиталне имовине, и то само у делу чувања криптографских кључева, коју могу да пружају искључиво пословне банке.
Напомиње и да финансијске институције, под надзором НБС, као ни лица која су повезана с тим институцијама, не могу бити оснивачи, нити имати директно или индиректно власништво у правном лицу које пружа услуге повезане с дигиталном имовином.
Те институције и лица, истиче она, не могу ни учестовати у управљању, нити бити чланови органа тог правног лица или његови заступници, нити могу бити лица која непосредно руководе пословима пружања услуга повезаних с дигиталном имовином у том правном лицу.
Финансијске институције, такође, не могу да прихватају дигиталну имовину као средство обезбеђења.
"У сваком случају, НБС у оквиру својих законом утврђених надлежности наставља да прати сва дешавања на тржишту виртуелних валута и спремна је да предузме адекватне мере и активности ако у било ком тренутку то буде потребно", закључила је Табаковићева.
