па је све више кладионица, ресторана, фризерских и других салона...
То потврђује и секретар Сектора за предузетништво у ПКС Бранислава Симанић, наводећи да ове године јесте отворено више нових радњи, али да су то пре свега ресторани, покретни угоститељски објекти, фризерски и козметички салони и друго.
"Видимо да се много више људи одлучује за отварање делатности које су услужне, а не производне. Један од разлога је, додуше, мањак тражње за одређеном робом", навела је Симанић.
Она је подсетила да је држава усвојила Стратегију за развој малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности за период од 2015. до 2020. и да је предвиђена измена појединих закона, чиме би се омогућило смањење трошкова пословања.
"Планирано је и смањење парафискалних намета којих има више од 100 чиме би држава стимулативно утицала на све који се одлучују за производњу. Акционим планом је, такође, предивиђено смањење сиве економије, јер нелојална конкуренција обесхрабрујуће делује на све који желе да започну бизнис, а поготово оних који желе нешто да производе", рекла је она.
Држава је 2016. прогласила Годином предузетништва и покренула 33 различита програма.
"Потребно је у наредном периоду још да подигнемо ниво финансирања производних делатности и путем алтернативних извора финансирања, не само кроз банкарски сектор већ", рекла је Симанић Тањуг у и поручила да ће Влада Србије, Министарство привреде и ПКС направити још стимулативнији амбијент за производњу.
Предузетник треба да има пословну идеју, додала је, а обавеза је државе да финансијски помогне реализацију, пре свега кроз бизнис планове и бесплатне услуге.
У Мрежи за пословну подршку Танјугу је речено да у укупној структури од 92.000 привредних друштава у Србији, која предају завршне финансијске извештаје, тек се свака 17. или 18. фирма бави производњом.
"Улагање у производњу у основи је скупо, зато што се се у отварање једног производног погона улаже између две и по до четири године да би тек након тог периода почео да доноси стабилне приходе, враћа уложени новац и прави неку добит", објашњава директор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић.
Код услуга, међутим, потребно је улагање тек неколико месеци, на пример у информационо-комуникационој индустрији, а највише две године, као што је случцај у хотелијерству и неким другим сличним гранама, објашњава Рајић.
Како каже, у услуге је лакше улагати и брже се долази до профита и зато владе земаља у региону, али и у Европи, покушавају максимално да растерете производњу од трошкова, јер се око сваке производне компаније "прави први и други прстен компанија које се баве услугама", а онда до тога живи много више људи.
"Једна производна компанија у Европи просечно рађа четри услужна мала и средња предузећа која ту компанију прате, а неке развијеније компаније рађају и десетине тих компанија - трабаната", навео је Рајић.
Упозорава да Србија има проблем са спољнотрговинским дефицитом управо због недовољне производње, али исто тако каже и да тај ниво производње није довољан да финансира целокупан систем државе.
"Мора се много више радити на стварању услова да се већи број малих и средњих предузећа оснажи и дође до капитала, али и до трансфера знања и технологија, што је неопходно како би се она оспособила за извоз", наводи Рајић.
Он објашњава да у структури наших извозника, од око 1.800 фирми које имају пласман, више од 40 одсто пласира производњу у извоз, од чега 82 одсто извози у земље бивше Југославије, тако да тек 400 или 500 компанија пласира робу даље у земље ЕУ и на друга светска тржишта.
Додаје и да у ЕУ од укупног броја малих и средњих предузећа број извозника се креће од 11,5 до 12 одсто, док је у Србији то тек 4,4 одсто.
(Танјуг)
