Такође, млади који желе на отпочну сопствени посао наилазе на бројне препреке које нису искључиво финансијске природе и захтевају од њих да се додатно обуче или преквалификују како би радили оно што желе.
На Регионалној конференцији о предузетништву младих Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, која је прошле недеље одржана у Београду, српски министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић потврдио је да тржиште рада не успева да упосли скоро 29 одсто младих од 15 до 24 године, али не само зато што се не отварају нова радна места, већ и због недовољне образованости самих младих особа. Наиме, Србију, а слично је и другим земљама региона, највише брине чињеница да скоро 18 одсто незапослених младих има само основну школу, а то данас за радно место није довољно.
"Целом региону мањка радна снага. Не смемо да дозволимо да нам се деси оно што се десило Чешкој и Словачкој. Морамо сада да створимо другачије тржиште рада и можда је најбољи начин да сада развијамо сарадњу у региону. Да не бисмо имали драстичан одлив када уђемо у Европску унију", указао је министар Ђорђевић.
Проблем високе стопе незапослених младих лица, с обзиром да без њих нема перспективе, је нешто са чим се Србија суочава већ неколико година. У односу на исти месец прошле године, број незапослених младих јесте мањи за 15,4 одсто, али је и даље огроман. Највећи број незапослених младих особа – 57,9 одсто има средњу школу, али проблем је што њихова занимања и вештине нису усклађени са потребама привреде. Још већи проблем представља чињеница да чак једна петина незапослених младих нема никакве квалификације, И они су у још тежој ситуацији него они што имају било какву средњу школу и чије су шансе да нађу посао минималне.
"Управо зато, један од приоритета Владе Србије, јесте подстицање запошљавања младих. Подршка њиховом бржем запошљавању огледа се у пружању стручне помоћи, обукама из области предузетништва и субвенцијама за самозапошљавање. У овој години субвенције за самозапошљавање додељују се једнократно у износу од 180.000 односно 200.000 динара у случају самозапошљавања вишкова запослених или 220.000 динара за незапослене особе. Закључно са 30. октобром, 891 лице млађе од 30 година, од којих 421 жена, остварило је ову субвенцију и започело сопствени посао. Током ове године у програме и мере активне политике запошљавања укључено је 42.317 младих до 30 година старости, што је 35,6 одсто од укупног броја оних који су укључени у овај програм", објаснио је Ђорђевић.
На основу података који је регистровала НСЗ, када су у питању профили нижег нивоа образовања најлакше до посла долазе књиговође, рачуновође, електротехничари-електронике, рачунара, рачунарских мрежа и телекомуникација, машински техничар – конструктор, техничари за компјутерско управљање, радници на обезбеђењу, кувари, возачи, комерцијални техничари и административни техничари. Тражени су и оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи, аутомеханичари, мехатроничари, занимања у области неге старих и здравствене неговатељице, медицинске сестре, тесари, зидари, армирачи, месари... Када су у питању профили вишег нивоа образовања најтраженија занимања у овој години су ИТ стручњаци, дипломирани машински и електротехнички инжењери, дипломирани економисти и правници, лекари опште праксе и дипломирани фармацеути.
С друге стране, показују подаци НСЗ, вишак на тржишту радне снаге су помоћни прелац, кројач текстила, ткач, обрађивач коже и крзна, сервисни машински техничар, металостругар, руководилац пољопривредних машина, ауто-лимар, воћарско-виноградарски техничар, техничар дрвопрерађивачке технологије, прераде дрвета, помоћни дактилограф, дактилограф, биротехничар, правни техничар, помоћни женски фризер, матурант гимназије...
Но, млади који су раније управо стекли неко од ових звања треба да искористе понуду НСЗ и да кроз обуку стекну ново занимање које је потребно тржишту рада и брзо дођу до радног места. Очекивати да ће држава сама понудити посао онима који имају средњу стручну спрему или само завршену основну школу у тржишној утакмице у којој има чак 623.000 незапослених , млади не могу очекивати, већ морају своју судбину узети у своје руке.
Љубинка Малешевић
