Укупна вредност „е-комерца” у еврима већа је од 30 милиона, у доларском знаку је око 14 милиона, док је у британским фунтама тај износ прешао два милиона. Пазарило се из Србије на различитим европским сајтовима, на пример швајцарским, па је трговина у валути те земље премашила 300.000 „швајцараца”.
Значајан раст бележи трговина на интернету, нарочито код домаћих трговаца, каже за Тањуг вицегувернерка Народне банке Србије Драгана Станић.
– Више од 80 процената је већа у односу на први квартал прошле године – истиче Драгана Станић.
Број трансакција у еврознаку са страним сајтовима већи је 11 одсто, односно 12 процената на сајтовима где се трговало у доларима, у односу на исти период прошле године.
Онлајн трговина, али и плаћање рачуна и услуга у Србији путем интернета, користећи рачунар или мобилни телефон, сваке године бележи двоцифрене стопе раста.
Порастао је и број трансакција путем мобилних телефона, „скенира” се све већ број рачуна, попут оних за струју, комуналије и телефон, наручује роба, без одласка на шалтере и у продавнице, а такође расте плаћање картицама.
Када се први квартал ове године пореди с истим прошлогодишњим, у земљи је забележен значајан пораст броја платних трансакција путем мобилног телефона.
– Тај проценат износи чак 26 одсто – истиче Драгана Станић.
Електронско банкарство последњих година такође има узлазну путању, а квартално премашује 37 милиона трансакција.
– Плаћања платним картицама су значајно порасла и такође имају континуиран тренд раста. У првом кварталу ове године имали смо 20 процената више трансакција извршених на ПОС уређајима у трговинама, односно продајним местима, када поредимо с првим кварталом прошле године – наводи Драгана Станић.
У Инстант-платном систему НБС-а, који је у рад пуштен 2018. године, цифре су такође у плусу.
Раст је, додаје Драгана Станић, значајно повећан током последњих месеци па је током априла остварено више од 1,8 милион трансакција, односно преко 14 милијарди динара промета.
Плаћање рачуна....
У наредном периоду НБС ће, каже Драгана Станић, омогућити додатно ширење услуге плаћања скенирањем кју-ар кôда Народне банке.
Највећи издаваоци месечних рачуна у Србији већ су омогућили плаћање на тај начин, попут београдског предузећа „Инфостан”, „Електропривреде Србије”, „Информатике” Нови Сад, „Топлане Ниш”, ВИП-а, „Теленора”, „Телекома Србија”...
У Србији је крајем фебруара обављено прво инстант-плаћање мобилним телефоном помоћу ИПС KР (кју-ар кôд) кода НБС у једном великом трговинском ланцу, а прву такву трансакцију обавила је тада гувернерка Централне банке Јоргованка Табаковић.
З. Делић
