најтеже попуњавају. Због тога већина европских држава има стално отворене конкурсе за пријем квалитетних возача, који увелико користе и наши држављани јер им се троструко више исплати да возе у било којој од тих земаља него у Србији. То, опет, води ка томе да ће Србија, уколико се брзо нешто не учини, ускоро добрано кубурити с возачима у транспорту робе и путника, што може довести до тога да нам аутобуси и камиони више стоје на паркингу него што возе робу у иностранство.
На проблем недостатка квалитетних возача упозорио је председник Пословног удружења у друмском саобраћају „Међународни транспорт” Душан Николић, истичући да се тренутно у Србији међународни транспорт одвија с великом муком јер нема професионалних возача.
– У Србији има 100.000 привредних возила, од којих је 10.000 у међународном превозу, а за њихово коришћење потребно је 120.000 возача и још око 20.000 људи који ће возила одржавати – упозорио је Николић. – Сада још и успевамо некако да покренемо возила, али бојим се да ће за неколико година то бити немогуће. Наш школски систем није прилагођен потребама привреде и ако се овако настави, нећемо моћи да обезбедимо 140.000 људи који ће радити у транспорту путника.
По речима власника превозничког предузећа „Еурошпед” из Београда Драгана Стојановића, његови возачи су „све старији и све лошије раде, а млади су још лошији од њих и свака нова генерација је све гора”. Он, како каже, обезбеђује посао за 25 возача, чији је просек старости око 50 година, а међу њима и пензионера па је најстаријем од њих 67.
За генералну секретарку „Међународног транспорта” Татјану Ивановић један од највећих узрока за недостатак возача је свакако и чињеница да Војска више не производи возачки кадар, а с друге стране, постоје поприлично високи трошкови полагања возачаког испита, па многи немају пара да плате обуку и вожњу. Уз то, како наводи, ни старосна структура возача није охрабрујућа јер млади баш и немају претеран интертес нити средства да буду возачи.
Удружење професионалних возача Србије „Слога” тврди да професионални возачи одлазе из наше државе због тога што су мало и недовољно плаћени, што се њихов рад недовољно цени, што газде од њих траже да возе „забилазним путевима” да би избегли плаћање путарине, да раде без предаха, односно да им је укинут викенд-одмор и да су тренутно пријављени на минималац „као чистачице” па им тим не припадају ни домаће ни стране дневнице.
Да има истине у томе да професионални возачи из Србије одлазе да раде у многе европске државе показује и податак да они, рецимо у Суботици, за свој рад имају плату 500 евра, док у неким градовима на југу Србије добију око 200, док у европским земљама могу зарадити неколико пута више: плате професионалних возача у европским држава у просеку су око 2.000 евра.
Љ. Малешевић
Ученици и професионалци
У Србији се тренутно за возаче школује мање од 3.000 ученика, који нису прошли било какав тест о томе да ли су способни да задовоље захтеве те професије. Дошколовање возача кошта од 1.500 до 2.000 евра, и то је трошак који већина младих возача, па чак и старих, себи не може да приушти па велики део њих, иако се школује за возаче, никада то не постане.
