За отпремнину у ред већ стало више од 6.000 радника
Мада је износ отпремнине за раднике који ће након приватизације 502 преостале фирме остати без посла смањен с 300 евра на 200, интересовање запослених је велико. Наиме, за социјални програм
– који подразумева или отпремнину од 200 евра по години радног стажа или чекање пензије уз новчану надокнаду на евиденцији Националне службе за запошљавање, до сада се пријавило 5.700 радника, а процењује се да ће на крају та бројка бити и знатно већа.
У наредна два месеца приоритет су запослени у 188 фирми које иду у стечај, с тим што у првој тури нема запослених јер је реч о предузећима у којима званично нема радника. Након њих, у стечај ће отићи фирме у којима има више од пет запослених и сви радници који то желе, могу користити државни социјални програм. Ту се очекује повећање броја радника заинтересованих за то.
Држава је за социјалне програме радницима који ће остати без посла након стечаја и приватизације обезбедила 16 милијарди динара. Међутим, у тој суми није и новац потребан за повезивања стажа радницима који ће због приватизације и стечаја остати без посла, па је остало да се пронађе модел за то да би неки од њих могли отићи у пензију.
Но, то што ће неки отићи у пензију за годину или две не значи да и они немају право на отпремнине. Напротив, сви који остају без посла, без обзира на то што ће за кратко време стећи законске услове за пензију, имају право на државне отпремнине од 200 евра по години стажа, с тим да целокупан износ не може прећи 8.000 евра. Ограничење на 8.000 евра, с обзиром на то да је година стажа 200, не представља проблем јер максимална сума подразумева 40 година радног стажа, а онај ко има те године, има услове за пензионисање.
У прошлој години радници који су остајали без посла, осим 100 евра више по години стажа, имали су повољније државне услове социјалног програма. Наиме, њима је у оквиру социјалног програма нуђена и опција да добијају надокнаду за сваку годину, било да је реч о две или пет до одласка у пензију. По објашњењу Љиљане Yевер из Министарства рада, запошљавања, борачке и социјалне политике, та опција била је скупа и представљала је велико оптерећење за буyет, како лане, тако и ове године, па се због тога сада од ње морало одустати.
– Више од 4.000 бивших радника којима је до пензије остало до пет година, прима накнаду од по 37.000 динара месечно, с тим што сами уплаћују доприносе – објаснила је Љиљана Џевер. – Те повољности више нема, остала је само основна накнада коју исплаћује Национална служба за запошљавање.
То пак значи да они радници који дођу на евиденцију Националне службе за запошљавања као вишак запослених од ове године могу рачунати само на накнаду за случај незапослености од три месеца до две године.
Љ. Малешевић
Негде ће и зафалити
Мада је број радника у предузећима у приватизацији који су се пријавили на државни социјални програм велик, те ће се у неким фирмама догодити да остају без радника иако за њиховим радом има потребе, добар део њих који су сами проценили да ће бити вишак ипак није задовољно чињеницом да ће добити и мање отпремине и лошије услове за будућност од својих колега који су прошле године проглашњене вишком запослених. Но, како је држава уз тешку муку обезбедила и ових 16 милијарди динара за исплату социјалног програма, морали си знати да је то у овом тренутку максимум с једне, а с друге стране бити свесни да су многи радници остали без посла а да нису на име отпремине добили ни један једни евро.