Бивши судија Владимир Вучинић добио спор против Високог савета судства

Бивши судија Посебног одељења Вишег суда у Београду Владимир Вучинић, сада адвокат, годину и по након напуштања правосуђа, добио је  управни спор по својој тужби против Високог савета судства (ВСС), другостепене одлуке о дисциплинском санкционисању јавном опоменом због изјаве дате медијима без претходног одобрења председника Вишег суда.
s
Фото: Приватна архива

„Управни суд је поништио решење  Високог савета судства о јавној опомени и вратио  на поновно одлучивање“, каже за „Дневник“ Вучинић, и напомиње да је  у децембру 2013,  бранећи се од напада у медијима због  одлуке да окривљеном  Мирославу Мишковићу, власнику “Делта холдинга”, привремено врати пасош, навео у изјави листу “Политика”, само да је поступио по закону.

Одлука Управног суда је  обавезујућа, а како ће Високи савет судства поновити другостепени дисциплински поступак и донети нову одлуку против Вучинића који је, на сопствени захтев, разрешен судијске функције још у фебруару прошле године, остаје да се види. 

„У старту, иницијатор дисциплинске  пријаве, тадашњи вршилац функције председника Вишег суда, и касније дисциплински тужилац који је прихватио ту пријаву, тражили су моје разрешење због тежег дисциплинског прекршаја, али је првостепена Дисциплинска комисија  нашла да нема ни тежег ни лакшег прекршаја, а другостепена комисија, дакле комплетан састав ВСС-а, осим тадашњег министра правде Николе Селаковића који је тада био изузет на наш захтев, сматрала је да постоји лакши дисциплински прекршај па  сам добио јавну опомену. Ето сав грех  бившег судије Вучинића био је  што сам рекао да сам поступио по закону. Управни суд је поништио ту другостепену одлуку јер  је  нашао да су прекорачили оптужбу“, објашњава Вучинић.

Тужбом против Високог савет судства, Вучинић је, како наводи, тражио поништавање одлуке о јавној опомени и да се она брише из личног листа судије.


Чека исход још једног спора

Бившег судију Вадимира Вучинића очекује још један управни поступак  у вези с одлуком ВСС-а поводом притужбе коју им је поднео док је био председник судског већа у  предмету „путарске фирме“ , жалећи се да је од њега тражено да опозове одлуку  о  враћењу пасоша Мишковићу.  

„Притужио сам се Високом савету судства на поступање тадашњег вршиоца функције председника Вишег суда у Београду када је тражио од мене да опозовем одлуку за коју и данас тврдим да је била исправна и никакве штетне последице није било из такве одлуке, напротив. Високи савет судства је одбио моју притужбу, сматрајући да није било притиска на мене  и недозвољеног утицаја , да  је право председника суда да се информише. Ја и даље тврдим да је то био притисак и да он није смео на такав начин да поступи. Они су то одбили и ја сам поднео тужбу Управном суду и у односу на ту одлуку Високог савет судства“, наглашава Вучинић.


„Јесте да је тај лист архивиран , међутим, сматрам да  је то питање значајно за целу струку. Мислим да у овом друштву судије имају право, исто као сви грађани, на слободу изражавања, јер су то одговорне личности да знају шта могу да кажу представницима медија, а шта не. То је суштинско. Наравно, судија као професионалац мора да води рачуна и да зна шта треба, шта може да каже. Ја нисам рекао да негде има доказа или да нема, да ћу у конкретном случају некога осудити или ослободити, у том случају бих сигурно морао  да сносим одговорност и уопште не бих  био за то радно место, ту функцију. Сматрам да судија има право да се одбрани када га неко притиска везано за било шта,  да каже да има проблем, као и да се обрати медијима, то је његова слобода изражавања“, вели Вучинић.

То што је по судском пословнику неко овлашћен да комуницира с представницима медија, конкретно председник суда и портпарол суда, не значи, оцењује Вучинић, да  ниједан судија не сме да комуницира с представницима медија, да никада ни под којим условима не може да се обрати медијима,  или да новинари кад од њега захтевају неку  информацију не могу да је добију док он не добије претходно одборење.

„Устао сам против  те врсте односа, против такве једне, специфичне, да то тако назовем, интерне цензуре јер сматрам да то у 21 веку  не треба да постоји. То је сав мој мотив“, подвлачи  Вучинић.

Кад  је изашао из правосуђа, а адвокатску заклетву положио је у априлу 2016, могао је, каже,  све да заборави, да настави неким својим посебним путем поготово  што више није био судија, али нису му дали професионални пориви, јер је сматрао да питања која је покренуо треба да се реше.  

„Сматрао сам  да је то мој дуг према  професији коју сам радио четврт века да радим на тај начин“, истиче Вучинић.

Ј. Јаковљевић

EUR/RSD 117.1262
Најновије вести