Драган Кецман је сведочио на предлог Специјалног тужилаштва.
Инспектор Кецман је говорио о предузетим истражним радњама, о различитим сазнањима до којих су истражитељи долазили, а која, по његовом исказу, сумњиче бивше припаднике ДБ-а Мирослава Курака и Ратка Ромића као „извршиоце”, а да сумње о „подстрекавању и омогућавању” указују на бивше начелнике ДБ-а Радомира Марковића и Милана Радоњића.
По Кецмановом сведочењу, један крак истраге ишао је за информацијом да је Славко Ћурувија у априлу 1999. године, као безбедносно интересантна особа, био под мером тајне пратње ДБ-а, те да су „потом информације показале да је налог за прекид примене те мере ради примене неке друге дат 11. априла, нешто пре трагичног догађаја”.
Фокусирајући се на начин примене мере тајне пратње Ћурувије, истражитељи су, како је навео Кецман, обавили разговоре с припадницима Деветог одељења ДБ-а, који су ту меру спроводили у оквиру својих радних задатака, прибављене су и њихове раније дате писане изјаве, белешке, а обавили су и увид у дневник спровођења мере.
„У конкретној обради, мимо колега из тајне пратње, обавили смо разговоре и с другим радницима ДБ-а и долазили до других сазнања“, рекао је, између осталог, Кецман.
„Тако смо дошли до дневника и видео сам да је Цветин Милинковић, који је био дежуран тога дана и који је добијао инструкције од Милана Радоњића и преносио их оперативцима, руком записао да му је Радоњић рекао да се пратња прекида и да ће бити издата мера за примену неке друге мере. То је могло бити само лишење слободе.“
Он је такође навео да су истражитељи током истраге извршили увид у досије Славка Ћурувије и да је у њему писало да је он „државни непријатељ број 1, а број 2 је Тијанић”.
„У досијеу је писало и да је Ћурувија био добар с Монтогмеријем, Ђинђићем, Ђукановићем. Писало је такође да је Ћурувија позивао на рушење власти“, навео је Кецман.
У сведочењу, инспектор је поменуо и информације до којих су истражитељи дошли о „белом ’голфу’, да је виђен на дан убиства Ћурувије и претходног дана”.
Приговори одбране
Адвокат Душан Машић, бранилац оптуженог бившег начелника РДБ-а Радомира Марковића, казао је да „приговара свему што је Кецман радио у том случају”.
„Био је острашћен да оптужи те људе, за које ниједан доказ није понудио“, казао је Машић.
Оштро је приговорила и Зора Добричанин Никодиновић, која брани Милана Радоњића и Ратка Ромића.
„Сведочење тог сведока је врста притиска на судско веће“, истакла је адвокатица Добричанин Никодиновић.
„Сведочио је као да ми немамо појма, да нисмо прочитали ниједан исказ, видели ниједан доказ. Покушава да нас увери у нешто што смо давно одбацили.“
По тези оптужбе, ДБ је у свом возном парку имао и аутомобил „голф” беле боје, а у то време је, наводно, „по налогу Радоњића бели ’голф’ предат на коришћење Ратку Ромићу, који је имао контакте с Мирославом Кураком”.
По инспекторовим речима, тек после формирања полицијске групе „Поскок” 2001. године, истрага убиства Славка Ћурувије постала један од приоритета.
Одговарајући на питања одбране да ли је у истрази испитиван бивши припадник Јединице за специјалне операције Ненад Илић, који је помињао „земунски клан” у вези с Ћурувијиним убиством, инспектор Кецман је рекао да је Илић испитан чак и полиграфски, али да је „причао неповезане ствари, те је његово сведочење одбачено јер је реч о психички нестабилној особи”.
Кецман је казао да су током истраге провераване и информације у вези са сумњама на извесног Прику и Луку Пејовића, који су убијени 2001. године, те да је истрага показала да су то били „спинови”.
Новинар Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. у Светогорској улици у Београду, у хаустору зграде у којој је живео.
Судски процес води се против бивших припадника ДБ-а Радомира Марковића, Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића.
У оптужници се наводи да су Ћурувију, док се 11. априла 1999. са супругом Бранком Прпом враћао из шетње кући, у хаустору зграде, „иза леђа напали Мирослав Курак, припадник резервног састава ДБ-а, и Ратко Ромић, главни инспектор Друге управе ДБ-а, да је Курак пуцао из ’шкорпиона’ у Ћурувију, а Ромић дршком пиштоља ударио у главу Прпу, када је покушала да се окрене”.
Бивши начелник РДБ-а Радомир Марковић терети се за „подстрекавање на убиство”, да је сачинио план и упознао с њим начелника београдског Центра ДБ-а Милана Радоњића, а да је он „с Ромићем и Кураком постигао договор о извршењу и пружио им логистику”.
Оптужба је изнела сумње да је Ћурувија убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага”.
Ј. Јаковљевић
