– Ред у детективској делатности у Србији уведен је захваљујући напорима председника Александра Вучића и министра унутрашњих послова Небојше Стефановића –каже Гргур за наш лист. – Донет је посебан закон, који се примењује од 2016. године, и којим су прописана обука, испити и добијање лиценци за самосталне детективе, а контрола нашег рада поверена је полицији.
Наиме, Закон о детективској делатности прописује да сви који желе да се баве тим послом морају да полажу стручни испит и да добију лиценцу, која важи пет година, а грађани их могу ангажовати тек након потписивања уговора.
– Након уводног разговора с клијентима проценим да ли могу решити њихов проблем. Ако проценим да могу, с клијентом потпишем уговор о пружању детективских услуга у којем је тачно прецизирано шта се ради. До којих ће се резултата доћи, тешко је предвидети. Неке истраге се заврше за три дана, неке за недељу дана или за месец, поједине трају чак и годину, а неке на неодређено време. Све зависи од низа околности, али никада не одустајем док проблем не решим – истиче Гргур.
Када грађани или заступници фирми имају проблем који не могу сами да реше, ангажују приватног детектива. Углавном су то ситуације када сумњају у верност брачног партнера или поузданост пословног сарадника. Ипак, посао детектива не своди се само на праћење партнера и откривање прељубника, откривање проневера новца, проналажење несталих особа... Многи не знају да детективи могу помоћи и родитељима да открију да ли им деца узимају дрогу или се коцкају, да ли су припадници секте или неке криминалне групе, шта раде, где иду и с ким се друже.
Угљеша Гргур каже за „Дневник” да га неретко очајни родитељи ангажују да пронађе децу побеглу од куће. Када детектив пронађе малолетника, не може га задржати већ о томе мора да обавести полицију. Детектив је уговорну обавезу према клијенту испунио самим проналаском детета. У складу са законом, он има право да у медијима објави фотографију нестале особе или предмета, да нуди награде за добијање података, информација и доказа.
У последње време све је више превара на друштвеним мрежама иза којих се крију радна и сексуална експолатација, трговина људима, лажне пословне и љубавне понуде, подвођење, педофилија...
И тај вид превара једином новосадском детективу није стран. Он апелује на родитеље да обрате посебну пажњу и строго воде рачуна о активностима своје деце на друштвеним мрежама.
Раније су контакти с другим људима били знатно тежи. Међутим, данас постоје различите друштвене мреже преко којих се лакше склапају познанства. Друштвене мреже су место где се најчешће започињу преваре. Уз посебну технологију, детективи успевају да провале у налог и истраже да ли партнер вара у сајбер-свету. То су такозване виртуелне преваре. Међутим, веома често преваре се истражују методом ухођења.
Подсетимо, Законом о детективској делатности прописано је да детективи морају имати најмање високу стручну спрему, треба да прођу обуку и положе стручни испит, који није нимало лак. Након добијања лиценце, њима је омогућено да обрађују податке о несталим особама, бегунцима од закона, особама које су кориснику одређене услуге проузроковале штету, које противправно и анонимно нуде одређене услуге, као и о изгубљеним и украденим предметима. Клијенти детективима поверавају и осетљиве случајеве испитивања анонимних претњи, попут објављивања компромитујућег садржаја у медијима.
– У досадашњој пракси нисам имао већих проблема у раду. Легитимација ми омогућава да прикупљам и обрађујем податке. Ако неко, међутим, одбије сарадњу, нађем начин да дођем до жељене информације – наглашава Гргур.
Дозвољена и употреба оружја
Приликом обављања послова, детектив може употребити ватрено оружје и физичку снагу у сврху заштите сопственог живота и телесног интегритета, али само ако не може да одбије напад на други начин.
Треба напоменути и то да је детектив, када примети неко кривично дело у току свог рада, у обавези да га пријави полицији. Сам Закон о детективској делатности управо то и предвиђа, што је обавеза и сваког грађанина.
У Србији озбиљну перспективу имају детективске истраге за велике корпорације и компаније, које све више ангажују управо детективе. Велике корпорације махом траже провере ЦВ-а приликом аплицирања за одређено радно место, као и консалтинг о томе како предупредити компанијске крађе и проневере. Такође, детектив може обезбедити клијентима заштиту пословних тајни и очувати безбедност пословања корпорације.
Истичући да се у раду детектива дискреција подразумева, Гргур наглашава да је поверљивост једно од најважнијих начела у њиховом раду.
– Уз ваљано образложен захтев, детективи службеним путем могу добити податке о боравишту и пребивалишту лица, власницима моторних возила и пловила, полисама осигурања, власницима непокретне имовине, пензијском и инвалидском осигурању, потом податке из судијских списа у случајевима када корисник услуга на то има право, као и податке из државних архива, што до сада није био случај – открива за „Дневник” детектив Угљеша Гргур.
М. Бозокин
