У одговору Тужилаштва нема наговештаја о томе докле се стигло у петогодишњој истрази, која, под сумњом за кривично дело злоупотребе службеног положаја, обухвата Немању Колесара, својевремено помоћника генералног секретара Владе Србије задуженог за праћење покретања и спровођење стечаја у „Сартиду”, стечајног управника „Сартида” Бранислава Игњатовића и тадашњег председника Трговинског суда у Београду Горана Кљајевића.
Истрага се, подсетимо, односи на околности продаје „Сартида” из стечаја, почетком 2003. године, за 23 милиона долара, америчкој компанији „Ју-Ес стил” непосредном погодбом.
Укупно се, иначе, већ десет година воде различите истражне радње, ако се узме у обзир да је још 2005. године тадашњи Окружни суд у Београду водио истрагу против стечајног управника „Сартида” и неколико судија Трговинског суда.
У поступку који је Тужилаштво за организовани криминал покренуло 30. марта 2013. године, истражују се различите околности не само у вези с продајом већ и стечајем „Сартида”. По наводима у извештају Републичког тужилаштва о раду јавних тужилаштава у 2013. години, у случају „Сартид” истражују се „околности преношења месне надлежности стечаја 'Сартида' и његових шест зависних предузећа с Трговинског суда у Пожаревцу на Трговински суд у Београду, затим доношење одлуке стечајног судије којом је концерн ослобођен свих дугова, који су у време увођења стечаја износили најмање 1,7 милијарди долара, од чега су српске банке потраживале око 1,2 милијарду, а већина поверилаца имала је средства обезбеђења за своје потраживање у виду хипотека и залога на непокретној и покретној имовини у 'Сартиду'”.
Обухваћене су околности под којима је „председник Трговинског суда, у својству председника стечајног већа у поступку стечаја пословних банака које су биле највећи повериоци 'Сартида', донео решење којим је одобрено брисање средстава обезбеђења потраживања установљених у корист Инвест банке и Београдске банке”.
„На иницијативу стечајног управника у поступку стечаја предузећа 'Сартид' стечајно веће је донело одлуку и одобрило продају предузећа ’Сартид’ купцу ’Ју-Ес стил’, након чега је стечајни управник 31. марта 2003. закључио уговор о продаји по цени од 23 милиона долара. На тај начин су потраживања пословних банака постала ненаплатива и банке претрпеле штету. Поступак продаје ’Сартида’ је спроведен у току стечаја, а да при том није урађена процена вредности имовине ’Сартида’, нису разматране друге понуде за куповину поменутог предузећа, нити се с другим заинтересованим компанијама преговарало о евентуалној купопродаји ’Сартида’.
Током вођења истражног поступка обављено је економско-финансијско вештачење, којим је утврђено да је вредност “Сартида” а. д. у време продаје износила најмање 40 милиона долара. С обзиром на ту процену, изнете су сумње да је “Сартид” продат по цени 17 милиона долара нижој од најниже процењене вредности предузећа у време закључења уговора, пише о случају “Сартид” у извештају РЈТ-а.
Ј. Јаковљевић