Фантастични резултати које су цариници остварили од почетка ове године потврђују да кријумчари не маре ни за моралне назоре, ни за корону, већ искључиво за профит. Они не мирују ни у време пандемије, када су границе мање-више затворене.
Тако су пре десетак дана у два одвојена случаја цариници запленили око 800 грама златног накита, вредног готово милион динара.
Први прекршај откривен је на прелазу Градина, када је за царинску контролу стигао БМВ немачких регистарских ознака. Четворочлана породица бугарских држављана је тврдила да нема ништа осим личног пртљага, али је приликом детаљне контроле у торби путнице (32) пронађено готово пола килограма непријављеног златног накита. Више од 20 огрлица, наруквица, прстења и минђуша процењено је на око 600.000 динара.
Само пола сата раније непријављен златни накит пронанађен је и приликом детаљне контроле „мерцедеса” бугарских регистарских ознака.
Цариници су почетком фебруара на прелазу Градина, у сарадњи с полицијом, спречили кријумчарење око 850 грама златног накита.
Прекршај је откривен када је на улазну контролу пристигао путнички комби „форд галакси”, а приликом контроле цариник је у јастуку, на којем се одмарала једна од присутних путница, пронашао две златне огрлице и наруквицу, укупне тежине око 700 грама, чија је вредност процењена на готово три милиона динара.
Потом је и у пртљагу друге путнице пронађено 17 различитих комада златног накита, укупне тежине око 80 грама, да би и у коферу једног од путника били пронађени девет златних наруквица и два прстена, чија је укупна тежина око 70 грама.
Тог пута више од 20 различитих комада златног накита, укупне тежине око 300 грама, чија је вредност процењена на око 330.000 динара, цариници су пронашли у ладици испред сувозачког седишта и у прегради за документа између возачког и сувозачког седишта.
Почетком августа, на прелазу Градина, спречен је покушај кријумчарења златног накита чија је вредност процењена на више од 200.000 динара. Прекршај је откривен када је на ред за контролу на улазу у земљу стигао путнички комби у којем је, након детаљног прегледа, у ручној торбици једне путнице пронађено 25 различитих комада златног накита, укупне тежине око 200 грама. Непријављене златне орглице, наруквице, прстење и минђуше задржани су до окончања прекршајног поступка покренутог пред надлежним судом.
Из Управе царина подсећају на то да заплене злата у разним облицима попут накита, плочица или полуга, на нашим прелазима нису реткост.
Тако су цариници 20. јула, у сарадњи с полицијом, на излазу прелаза Хоргош спречили покушај кријумчарења златне полуге тешке 252 грама. Прегледом возила је утврђено да се у касети испред сувозачког седишта налази и омања полуга сребрне боје, за коју се основано сумња да је од белог злата. На полузи је угравирана ознака „white gold 750”, што је ознака за 18-каратно злато, чија вредност на тржишту сада достиже око 50.000 евра по килограму.
Само два дана раније, службеници Управе царина су у фармеркама спакованим у путну торбу и у сефу који се налазио у пртљажнику „мерцедеса” холандских регистарских ознака, пронашли више од пола килограма златног накита. Као власник преко 70 огрлица, наруквица, дуката и прстења, пријавио се возач (44), који је, наводно, власник фирме у Холандији која се бави одржавањем.
На прелазу Аеродром „Константин Велики” у Нишу, 24. фебруара, заплењено је инвестиционо злато, чија је вредност процењена на више од милион и по динара.
Инвестиционо злато произведено у формату златних полуга има загарантовану финоћу 999,9. Полуге се производе у престижним ковницама, које задоваљавају најстрожа правила пословања у погледу финоће и тежине инвестиционих производа.
Прекршај је откривен када је пре укрцавања на лет за Малту детаљно прегледан један 38-годишњи држављанин Мађарске, који је претходно тврдио да нема ништа што би требало пријавити.
Испоставило се да то није тачно јер је у његовом ручном пртљагу пронађено пет плочица инвестиционог злата, укупне тежине 260 грама, вредних више од милион и по динара.
Пошто је реч о страном држављанину, суд је у хитном поступку донео пресуду о одузимању непријављеног инвестиционог злата, а путник је и новчано кажњен због учињеног прекршаја.
На истом прелазу, 17. јула, на улазу у земљу, пронађено нешто више од 400 грама непријављеног златног накита приликом детаљног прегледа аутомобила „порше кајен” немачке регистрације. Њиме је из Немачке ка својој земљи путовала трочлана породица турских држављана, који су такође рекли да немају ништа за пријављивање.
Након тога је у yепу јакне 62-годишње жене пронађена кесица с 36 комада различитог златног накита.
По незваничним подацима, кријумчари су најчешће турске националности, а живе и раде у земљама Западне Европе. Они злато, било у полугама, накиту или кованицама, крију у свим деловима возила, али и у торбицама, ципелама, брусхалтерима, дечјим играчкама, пеленама... Златни накит је откриван и у тетрапацима од сокова и млека, готовим јелима, шупљинама вешалица за гардеробу, а на Градини је пре неколико година кријумчар сакрио килограм и по златног накита у тегле ајвара.
Цариници су злато налазили у свим облицима: у праху, листићима, полугама, преко ломљеног и претопљеног, али је највише било накита.
Злато се најчешће шверцује из Турске ка земљама Европске уније због велике разлике у цени. Тај бизнис је типичан пример велике економске кризе, али и све лошије социјалне ситуације. Шверц злата увек је био привлачан кријумчарима широм света, па и онима који с таквим намерама пролазе кроз нашу земљу. По неким изворима, злато се на црном тржишту веома добро котира чак и у „уређеним” земљама попут Швајцарске, Белгије, Холандије, Луксембурга… Од почетка глобалне економске кризе, цена злата на тржишту се повећала, а самим тим и број кријумчара.
Д. Николић
