С друге стране, Тужилаштво у Хагу затражило је жалбом да суд Младића прогласи кривим и за геноцид над Муслиманима и Хрватима у пет општина у Босни и Херцеговини, за које је првостепеном пресудом ослобођен.
Младићеви браниоци тврде да је Хашки трибунал погрешио када је у пресуди Младићу утврдио да је постојао удружени злочиначки подухват чији је он био припадник, а чији је циљ било трајно и насилно уклањање несрпског становнитва са великих делова територије БиХ које су лидери босанских Срба прогласили српским.
Одбрана жалбом оспорава и наводе пресуде да су постојала злочиначка удружења у Сарајеву и Сребреници, као и да је Младић руководио узимањем за таоце припадника УНПРОФОР-а у пролеће 1995. године, преносе медији из БиХ.
Наводе и да Младић није имао правично суђење, да су његова права „грубо прекршена“, а жалили су се и на казну доживотног затвора, уз тврдњу да судије нису у обзир узеле олакшавајуће околности.
Хашки трибунал је бившег команданта Војске Републике Српске (ВРС) непосредно пред затварање, 22. новембра прошле године осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, прогона Хрвата и Муслимана широм БиХ, терорисања становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, те узимања припадника УНПРОФОР-а за таоце.
Трибунал је, међутим, Младића ослободио оптужбе за геноцид у пет општина, за које тужилаштво од жалбеног већа Механизма у Хагу (наследника Хашког трибунала) сада жалбом тражи да га прогласи кривим и осуди.
У питању су општине Фоча, Котор-Варош, Приједор, Сански Мост и Власеница.
О жалбама ће одлучивати веће којим преседава судија Теодор Мерон, а у чијем су саставу судије Кармел Адијус, Лиу Дакун, Симор Пантон и Приска Матимба Њамбе.
Пресуда Младићу садржи 2.541 страну са чак 18.211 фуснота што ту пресуду чини најобимнијом у историји Трибунала.
Младићеви браниоци су раније најавили да ће се жалити на свих 10 тачака оптужнице по којима је Младић осуђен, од укупно 11, пошто је по једној тачки ослобођен оптужби.
