Полиција је пронашла и Атилу Тота, званог Чита (56), са којим је, како је отац рекао, девојчица отишла да купе храну. По налогу надлежног тужиоца Тот је ухапшен због постојања основа сумње да је извршио кривично дело отмица. Он се сумњичи да је одвео деветогодишњу девојчицу да купе храну, али је није вратио кући. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем јавном тужилаштву у Суботици.
Полиција, али и мештани овог потиског градића после пријаве нестанка девојчице, дали су се у опсежну потрагу, која се на сву срећу завршила успешно. Девојчица је после проналаска прегледана у Општој билници у Сенти и констатовано је да је у добром здравственом стању, да нема видљивих повреда, а гинеколошким прегледом је установљено да није напаствована.
У току је рад надлежних органа на утврђивању свих околности овог догађаја који је узнемирио житеље Сенте, имајући у виду да је још увек у свежем сећању, у потпуностин неразјашњен нестанак 15-годишње средњошколке Барбаре Витез, која је 25. новембра 2016. године наводно пала с моста у реку Тису и од тада није пронађена.
Атила Тот са којим је девојчица нестала од раније је познат полицији као преступник за кривична дела крађе. Он је од оца девојчице затражио да преноћи на салашу, који се налази на Топартском путу у салашарском рејону Топарт у атару Сенте. Пошто је преноћио у фотељи, он је сутрадан, у суботу, од оца девојчице у току преподнева затражио да са њом оде у набавку хране, обећавши да ће се вратити до 14 сати.
„Са првим сумраком постао сам сумњичав. Отишао сам у полицију и пријавио ћеркин нестанак“, рекао је отац девојчице.
У потрагу су се укључили сви расположиви реурси полиције, па и припадници пограничне полиције, који су опсежније контролисали промет путника на државној граници са Мађарском и Румунијом. Како смо сазнали, полиција је девојчицу на железничкој станици и околини тражила и у суботу увече, али тада није пронађена. Јуче у току преподнева, док девојчица и Тот нису пронађени, атарски пут на Топартском путу, због рада надлежних служби био је блокиран, а такође и салаш.
Иначе, у првој половини 2018. пријављен је нестанак готово 500 деце. Само прошле године пријављен је нестанак скоро 1.500 деце. Игор Јурић из Фондације Тијана Јурић каже да највише нестају деца из домова и хранитељских породица, а да су многи од укупног броја несталих жртве трговине људима.
Прем речима Игора Јурића у Србији, у просеку, годишње нестане између 1.300 и 1.500 деце. Он самтра да као друштво у целини не чинимо довољно и не бринемо довољно о самој деци, а и о томе зашто нестају.
Трговци људима веома добро знају које су потребе њихових потенцијалних жртава, па самим тим и њихове понуде иду у циљу задовољавања тих потреба. Најчешћи фактори који доводе до трговине људима су сиромаштво, незапосленост, лоше социјалне, политичке прилике у земљи, али и сан о бољем животу, потрага за послом, зарадом и сигурношћу.
Највећи број информација о трговини људима стиже преко броја 116000, али и преко телефона отвореног за подршку жртвама трговине људима. „Астрин” СОС телефон, специјализован за пружање подршке жртвама трговине људима, пружа услуге бесплатно, а број је 011/785-00-00. Од настанка „Астриног” СОС телефона до данас примљено је више од 35.000 позива, међу којима је већина директно у вези с трговином људима, док су трећина позиви у којима грађани проверавају ризичне пословне понуде које их могу увести у ланац трговине људима.
У претходних 16 година идентификоване су 503 жртве различитих облика експлоатације, већином жене и девојчице које су сексуално експлоатисане. Свим жртвама је пружена помоћ да би превазишле физичке и психичке последице које експлоатација узрокује. Најчешће су потребне медицинска, психолошка, правна помоћ, али и алтернативни смештај, наставак школовања и економско оснаживање у циљу што бржег и ефикаснијег опоравка.
У процесу реинтеграције и социјалне инклузије жртава трговине људима битно је да учествују сви актери који пружају различите врсте помоћи, али и да запослени у другим институцијама – полицији, тужилаштву, судству – буду сензитивисани за рад са жртвама трговине људима да не би дошло до њихове секундарне виктимизације, а самим тим и споријег опоравка. Програми подршке и помоћи за жртве требало би да буду креирани су складу с индивидуалним потребама и капацитетима жртве.
Прем речима стручњака, велики корак у проналажењу нестале деце био би увођење Амбер алерт система који је лако применљив. Амбер алерт се покреће само у ситуацијама када постоје процене да су живот и безбедност несталог детета угрожени. Када се испуне строги критеријуми, а то је да постоји вероватноћа да је дете отела непозната особа, да је у непосредној опасности, да је млађе од 18 година, тада се моментално покреће Амбер алерт. Када је сигнал за узбуну издат, моментално све телевизије прекидају програм или титлују обавештење, прекидају програм и радио станице, дигитални постер са основним информацијама о несталом детету и фотографијом подиже се на друштвене мреже, на Гугл мапи, такође и свим другим каналима комуникације. То су нагли, намерни прекиди програма да би се скренула пажња целокупне јавности да је дете нестало и да је његов живот угрожен. Полиција, међутим, не покреће за свако нестало дете овакву узбуну, већ само ако процени да су испуњени сви строги услови, јер често се дешава да дете отме један од родитеља.
М. Митровић
Д. Николић
