Осуђени су јер су преваром више предузећа у Србији оштетили за више од 21 милион динара од фебруара до октобра 2010. године, а која су упућена да свој имовинско-правни захтев остварују у парници.
Прва правоснажна пресуда била је укинута, пошто је Врховни касациони суд усвојио ванредни правни лек - захтев за заштиту законитости, који су му поднели браниоци оптужених.
Након поновљеног одлучивања Апелациони суд у Београду је потврдио првостепену пресуду у односу на Зорана Шукњају, Јожефа Фелдејака, Наду Дивљан, Горана Милошевића и Александра Бојовића, док је у односу пет оптужених првостепену пресуду преиначио тако што им је за по пар месеци ублажио затворске казне, објављено је на сајту тог суда.
Такође, овом одлуком је одбијена оптужба према сведоку сараднику Игору Перовићу, Драгану Лукачу, Новици Ракочевићу, Стојану Павичевићу, Мирку Пантићу и Радету Атићу због наступања апсолутне застарелости за кривично дело “удруживање ради вршења кривичних дела”.
За то кривично дело осуђен је само Марјановић, као организатор криминалне групе.
Такође, Марјановић, као и сведок сарадник Игор Перовић, Мирко Пантић и Раде Атић ослобођени су за по једно кривично дело превара у покушају и саизвршилаштву.
Марјановић је међутим правоснажно осуђен због продуженог кривичног дела превара у саизвршилаштву и кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела на јединствену казну затвора од четири године и новчану казну у износу од 500.000 динара.
Због извршења продуженог кривичног дела превара у саизвршилаштву Драган Лукач је осуђен на две године и осам месеци затвора и новчану казну од 300.000 динара, док је сведок сарадник Игор Перовић осуђен на казну затвора од шест месеци и на новчану казну у износу од 5.000 динара.
Због истог кривичног дела Стојан Павичевић је осуђен на 20 месеци затвора и новчану казну од 200.000 динара, док је Новица Ракочевић осуђен на казну затвора у трајању од две године и два месеца и новчану казну од 250.000 динара.
Пресуда је потврђена за остале окривљене, који су осуђени на затворске казне од осам до 30 месеци и новчане казне од 100 до 300 хиљада динара, због преваре у саизвршилаштву у продуженом трајању.
Апелациони суд је детаљно на сајту објавио образложење којим се разлозима руководио приликом доношења одлуке о висини казни за све осуђене, па је тако за Марјановића навео да је од олакшавајућих околности ценио његове године живота, да је породичан човек и да до сада није осуђиван.
Од отежавајућих околности имао у виду да је организатор криминалне групе, те да је учествовао у свим радњама које је та група предузимала и прибавила имовинску корист којима прелази 21 милион динара.
Ова група је осуђена јер су, по плану и организацији Марјановића, њени припадници куповали предузећа која послују дуже време и нису никада била у блокадо, па је као одговорно лице предузећа уписиван припадник групе, а потом су закупљивани пословни и магацински простори и опремани како би се створила фиктивна слика успешног предузећа.
Потом је сачињавањем лажних уговора и компензацијама, тим предузећима подизан бонитет. Припадници групе су онда у року од 30 до 45 дана од великог броја предузећа са територије Србије наручивали веће колицине разноврсне робе и договарали одложени рок плаћања, иако су знали да на рачунима њиховог предузећа нема средстава, нити се очекује прилив, као и да се не намерава платити узета роба.
По приспећу робе, по претходно договореном критеријуму и проценту она је дељена међу припадницима групе који су је потом пребацивали у своја приватна складишта и одатле распродавали по знатно нижим ценама од тржишних физицким лицима као купцима за готов новац.
Притом су у пословној документацији предузећа ову роба раскњижавали тако што су правлили лажне фактуре по којима је роба наводно продата несолвентним предузећима.
Према пресуди они су након тога напуштали закупљене просторије и магацине, телефонске картице бацали и тако постајали недоступни представницима оштећених предузећа.
