Новина на тржишту је, свакако, смртоносна дрога позната под уличним називом „пинк”, супстанца седам пута јача од морфијума и одговорна за смрт најмање 50 људи у САД. На сву срећу, по подацима којима располажемо, та дрога још увек није стигла у Србију.
Реч је о једној од најтоксичнијих хемикалија, која може усмртити човека чак и ако му само доспе на кожу. Приликом злоупотребе тог медикамента долази до нежељених ефеката и изазивају озбиљна оштећења нерава и смрт.
Страни медији преносе да је та дрога првобитно замишљена као лек и да га је оригинално развила фармацеутска компанија „Апyон” 1978. године као синтетичку алтернативу морфијуму. Међутим, тај медикамент се у последње време злоупотребљава јер се, наводно, лако може наручити путем интернета, што привлачи зависнике који у њему виде јефтину замену за хероин.
Од прошлог новембра, после смрти два тинејyера у Јути, та дрога забрањена је у свим америчким савезним државама.
У нашој земљи, по званичним подацима, већина младих почиње да узима дрогу са 17-18 година, углавном марихуану.
У Србији су у тренду такозване клупске дроге („екстази”, „спид”), а млади у свет наркоманије најчешће улазе дружећи се с онима који су већ пробали дрогу.
Јован Поповић из Полицијске управе Нови Сад каже за наш лист да хероин углавном долази из Авганистана, а кокаин из Јужне Америке.
– Синтетичке дроге углавном долазе из земаља Западне Европе. амфетамин стиже најчешће из Холандије, а „екстази” из Холандије и Пољске Те врсте дрога се најчешће користе пред изласке – појашњава Поповић.
Не сме се заборавити ни ЛСД, који је халуциогена дрога. Поповић појашњава да приликом конзумирања те дроге уживаоци имају позитивне или негативне халуцинације, тако да се у друштвима која користе ту врсту синтетичке дроге одреди ко ће да буде „чувар” који пази на остатак екипе јер услед халуцинација може доћи и до несреће. Дешава се да приликом узимања ЛСД-а особе халуцинаирају да их неко прогања, па се дешава и да скоче са спрата кроз прозор… Дроживљај који је уживалац имао приликом коришћења ЛСД-а може се поновити и у „чистом” стању и зове се „флешбек”.
У Наркотицима се сусрећу и са синтетичком марихуаном познатијом као „магични змај”, чија је замена биљни тамјан. Потом, ту је и мефедрон, у жаргону назван „мау мау” или „луда мачка”. Упућени кажу да та дрога подсећа на кокосово брашно и спада у психоактивне дроге, а „држи” шест сати. Изазива еуфорију, будност, а неретко доводи до озбиљних поремећаја, попут проблема с крвним судовима и срцем, парализе, чак и смрти.
И „кристал мет”, синтетичка дрога која брзо изазива зависност, а чија су стимулативна својства слична адреналину, може се наћи на улици. Ефекти те дроге тежи су него код кокаина.
Дрога која је изазвала медијску пажњу је „крокодила”. Ради се о веома токсичној дроги, не само зато што је опијат већ и зато што има у себи органске раствараче, фосфор, киселине, тешке метале који доводе до пропадања и некрозе ткива.
Да би нешто било дрога, мора да се нађе на листи забрањених психоактивних супстанци и да буде објављено у „Службеном гласнику”.
Већ неколико година Европа се суочава са све већим проблемом нових врста наркотика, који настају захваљујући модерним технологијама и углавном се продају путем интернета. У прошлогодишњем извештају Европског центра за праћење дрога наводи се да је на Старом континенту идентификовано више од 560 нових психоактивних супстанци. Већина тих дрога је синтетичка верзија канабиса или стимуланси с ефектом амфетаминима и кокаина.
Д. Николић
