СРПСКИ МАФИЈАШИ РАДО ИДУ У ХРВАТЕ Како је Лука Бојовић постао Марјан Баришић: Највећа имена подземља скривала се иза лажних комшијских пасоша
У криминалним круговима на Балкану, хрватски пасош је постао изразито пожељан документ. Серија хапшења због фалсификованих докумената у Хрватској, међу којима су се нашли и припадници група кавчани, шкаљарци и земунци, још једном потврђује да су хрватска држављанства и пасоши фаворизовани међу балканским криминалцима. Без обзира да ли је мотив бољи пролаз у земљама Европе или једноставна доступност, хрватски документи већ деценијама представљају "сламку спаса" за осуђиване и тражене криминалце с ових простора.
Распад Југославије ни на који начин није утицао на сарадњу криминалних група на Балкану, већ је, насупрот томе, довео до јачања њихових међусобних веза.
Вође ових група често су налазиле уточиште у земљама региона, а кључну улогу у остваривању бекства играле су фалсификоване исправе, које су редовно проналазиле пут до криминалаца из Србије. Овај тренд потврђен је кроз конкретне случајеве попут Милорада Улемека Легије, Дарка Шарића, Сретка Калинића, Луке Бојовића и многих других, сви су, без изузетка, поседовали хрватске путне исправе пре него што су били ухапшени.
Сви ови криминалци лако су долазили до путних исправа, а мистерија која и даље остаје нерешена јесте ко их је овлашћивао за добијање пасоша. Истраге су, у већини случајева, указале на ниже полицијске службенике као издаваоце ових докумената.
Комплетна документација за 15.000 евра
Према информацијама извора "Блица", из система се обично издвајају особе које су погодне за крађу идентитета - нестали појединци, људи који нису подносили захтев за пасош, али сви они одговарајућих година. Након што се замени слика, они постају носиоци потпуно легитимних и важећих докумената.
- За комплетну документацију, цена се креће око 15.000 евра. Полицајци су имена на која су издавали документа криминалцима налазили углавном међу Србима који су отишли из Хрватске или који су умрли - наводи наш саговорник из Хрватске који је желео да остане анониман.
Како даље истиче, криминалци су вољни издвојити било коју суму новца која је потребна како би створили лажна документа.
- Није изненађујуће што криминалци из региона теже ка хрватским документима, с обзиром на чланство у Европској унији. Међутим, забрињавајуће је што постоје људи у полицији који, за малу надокнаду, пристају на такве незаконите послове. Иако можете имати беспрекорне документе, ти појединци углавном траже само имена. Ова чињеница је алармантна, пре свега јер такве активности пролазе годинама. Ради се о озбиљним криминалним групама, спремним да плате било коју суму како би оствариле своје циљеве - објашњава наш извор.
Срби ухапшени због хрватских фалсификата
У априлу 2003. године, хрватско Министарство унутрашњих послова потврдило је да се Милорад Улемек, познат и као Легија, користио фалсификованим пасошем издатим на име Владо Вукомановић.
Ова путна исправа, која ће се касније открити, била је једна од 900 које су издате у хрватском конзулату у Мостару, установи која се нашла у центру велике афере.
Тада је због фалсификовања докумената ухапшен конзул, а једна чиновница извршила је самоубиство. Прецизирано је да је Улемек 26 пута прешао границе шест земаља са овим документом.
Сретко Калинић Звер
Осим Легије, још један члан земунског клана у Загребу је преузео хрватске исправе: било је то 2006. године, путовница је гласила на име Драго Церсар, а земунац је био Сретко Калинић Звер. Имао је још један пасош који је накнадно добио, а у њему је стајало име Миливој Мандић.
Пасош је код њега пронађен након што је, после рањавања 2010. године, ухапшен у Загребу. Наводно га је набавио Цветко Симић, кум Луке Бојовића, чије обезглављено тело је пронађено исте године на дну загребачког језера Јарун. Документ је наводно плаћен 26.000 евра.
Калинић је, иначе, означаван као један од најбруталнијих плаћеника који је извршавао убиства за земунски клан. Више пута је на суђењима хладнокрвно говорио о детаљима злочина.
Лука Бојовић као Маријан Баришић
Један од хрватских пасоша користио је и Лука Бојовић, и то на име Маријана Баришића, Хрвата који је нестао 2008. године у Блајбургу.
Бојовић је својом фризуром и зулуфима у доброј мери одговарао Маријану Баришићу са фотографије, али ако се фотографија у пасошу упореди са последњим снимцима ухапшених, може се закључити да је заправо реч о његовом колеги Владимиру Милисављевићу Будали.
Приликом хапшења Бојовића у Шпанији, пали су и Милисављевић и Синиша Петрић, код којих су пронађени две хрватске личне карте и три важећа пасоша.
Хрватске власти браниле су се тада да због истраге о томе како криминалци долазе до хрватских пасоша, не могу износити детаље, али да се сумња да оне уопште нису издате на подручју те земље, већ у Босни и Херцеговини.
Дарко Шарић
Нарко-бос Дарко Шарић је са личном картом која се водила на име Томислава Саватовића (украдени идентитет) у хрватском конзулату у БиХ у Тузли затражио и добио пасош.
На основу ових докумената, Шарић је добио легалну путну исправу, додуше на нелегалан начин.
Ипак, за ово кривично дело никада није одговарао. Случај је пред српским судом застарео.
Црногорци ухапшени због хрватских фалсификата
Милош Радоњић, припадник кавачког клана ухапшен је 2019. године у Славонском Броду у Хрватској.
Лисице су му стављене у хотелској соби, након што је у Новој Градишки поднео захтев за издавање новог пасоша. То је учинио кривотвореним документима.
Када су га привели, полицајци су схватили да је реч о Радоњићу, за којим је Црна Гора расписала потерницу.
Његово име спомињало се у контексту обрачуна црногорских кланова, а до сада је преживео четири атентата.
Убице Богдана Милића
Само месец дана касније, ухапшена су двојица црногорских држављана који се сумњиче да су учествовали у убиству Богдана Милића у Цетињу 11. јуна 2019. године.
У Хрватску су ушли с лажним путним исправама по којима се Лаличић звао Милош Санковић, а пет година старији Марковић представљао се као Алекса Шашић.
Приликом хапшења у изнајмљеном стану, код није пронађено никакво оружје, већ "само" фалсификована документација - пасоши, родни листови, личне карте и држављанства.
И Бразилци постали Хрвати
Да хрватски пасош није цењен само међу домаћим криминалцима, потврђује и скоршањи случај ликвидације Дарка Геислера Недељковића који је прошле недеље убијен у Бразилу. Наиме, за његово убиство прво се сумњичио Бразилац Фабиан Коста Нери код којег је касније пронађен управо лажни хрватски пасош на име Дарка Малића. Истрага је касније утврдила да је Нери ухапшен пре убиства Недељковића, али нису искључене све потенцијалне везе са том ликвидацијом.
blic.rs