"Видим напредак, али чини ми се да је прави напредак да видите да су људи, и то људи који раде веома тежак посао, задовољни", истакао је Стефановић у интервјуу Тањугу.
Он је рекао да је јако добро што се стандард полицајаца подиже повећањем плата од 10 одсто.
Подвлачи да је то омогућено добром економском и финансијском ситуацијом земље, коју су обезбедили председник и Влада Србије.
"Набавили смо, такође, за жандармерију нове униформе, као и за граничну полицију, а до половине фебруара биће и за интервентне јединице", рекао је министар.
Са наменском индустријом разговара се и о набавци новог оружја за полицију, а подсећа на набавку три нова хеликоптера за потребе МУП-а, првих после четири деценије.
У 2017. је урађено доста, констатује Стефановић и додаје да жели да полицајци осете побољшања и у полицијској станици.
"Имамо план да наставимо и са модернизацијом и опремањем безбедносних снага и у наредној години", најавио је.
Министар Стефановић каже да ће се, када земља буде још више ојачала, а у буџету буде било више могућности, борити да се још више новца одваја за полицију, њихове породице и стамбену изградњу.
Стамбена изградња, како додаје, биће велики пројекат за наредну годину, чиме ће се показати да људи у униформи имају искрену подршку за заиста тежак посао који обављају сваког дана.
Јачање МУП-а у свим сегментима је стална обавеза и брига, укључујући, како истиче, информационе технологије, због чега је МУП, још раније, увео на Полицијској академији школовање усмерено на такозвану сајбер безбедност.
Објаснио је да се тако добијају људи који су информатички обучени да могу у криминалистичким одељењима, али и информационо-технолошкој области да делују, напредују, развијају апликације и програме и подвукао да МУП у највећој мери користи памет својих стручњака, и да је велики број апликација које користи дело сопствених кадрова.
Кад је реч о проблему повратника који су ратовали за ИД, министар је навео да безбедносне службе пажљиво прате све што се догађа, иако је, кад је реч о нашој земљи, у овом тренутку то мали број људи.
"Од десет држављана Србије, који су се радикализовали и једно време провели на ратишту, један је сада у статусу заштићеног сведока, четири су у затворима у Србији, и још пет у затворима у другим земљама у региону и окружењу", каже министар, али указује да је проблем бораца ИД велико питање за Европу након победе савезника у Ираку и Сирији.
Стефановић очекује да би кроз мигрантске таласе један део особа који су ратовали за Исламску државу могао да покуша да побегне у Европу.
"То је нешто са чим смо суочени неколико година и то пажљиво пратимо. Вршимо разговор у Србији са сваким који уђе у нашу земљу, а који је на било који начин могао да има ратно искуство. Те разговоре води МУП и БИА, а води се рачуна и о узимању биометријских података“, објаснио је он.
Указао је да се веома пажљиво прати њихово поступање, контакти и комуникација, те да се ништа не препушта случају, а сарађује се са другим безбедносним службама.
"Са територије јужне српске покрајине више стотина је отишло на ратише, што се сматра највећим бројем џихадиста у поређењу са бројем становника, а затим следи одмах Белгија, одакле је отишао највећи број џихадиста. Постоји бојазан да би њихов повратак и долазак назад на територију наше јужне покрајине или било где у региону могао да буде један од безбедносних изазова“, навео је министар.
Министар је нагласио да проблем миграција никако не сме да се поистовећује са радикалним екстремистима, али да свакако носи одређене безбедносне ризике.
У том смислу је навео да "балканска рута није затворена ни у једном тренутку, али је мигрантски талас успорен", те да Србија чека да види који је став ЕУ, јер жели да прати политику Уније.
Стефановић истиче да је генерално у Србији током прошле године, захваљујући добром, систематском и системском приступу у раду полиције, дошло до значајног смањења опште стопе криминалитета и решавања неких од најтежих случајева у свету криминала.
"Оно што је за грађане веома важно је смањење извршења најтежих кривичних дела - убистава. Током 2017. године смо имали око 80 убистава, што је лоше, али много боље него у периоду када смо, од 2004. до 2012, имали од 140 до 200 убистава годишње", нагласио је Стефановић.
Важно је, према његовим речима, да полиција стално ради на сузбијању криминалитета, јер то показује грађанима да посвећеност даје резултат и да не постоји нико ко ће бити заштићен.
"Не сме постојати било ко ко мисли да ће избећи правду. Акције полиције трају стално, сваке недеље, дана, месеца. Полиција ради нонстоп, неуморно и неумољиво и зато су резултати такви какви јесу", подвукао је Стефановић.
Најзначајнији резултат постигнут је, како истиче, у запленама дроге, где је остварен други најбољи резултат у последње две деценије, са више од четири тоне запљењених наркотика.
"Откривено је више лабораторија синтетичке дроге. Имали смо прву откривену лабораторију екстазија. Полиција на дубински начин разоткрива трговце наркотицима и суочава се са савременим трендовима појаве синтетичких дрога, које све више преузимају тржсисте", указао је Стефановић.
Стефановић је истакао да је поносан и на рад у школама, где је полиција са ученицима 4. и 6. разреда почела да разговара о насиљу, борби против сајбер криминала, о опасностима дроге и алкохола, сналажењу у ванредним ситуација, познавању рада полиције, безбедности у саобраћају, о темама које су важне за децу из области безбедности.
То ће, уверен је, за неколико година дати свој пун ефекат.
"Имамо и смањење стопе малолетничког насиља и учешћа малолетничког насиља у укупном криминалу, што показује да мере које предузимамо и које предузимају и правосуђе, просвета, дају све боље резултате и да и родитељи схватају колико је важно да буду присутнији у животима деце", објаснио је он.
Стефановић се осврнуо и на сајбер безбедност, као нешто што постаје нови елемент у животу свакг човека у нашој земљи.
"Све више живота се ''сели'' на Интернет. Важно нам је да људи знају какве опасности тамо прете, од могућности превара са платним картицама до најтежих претњи. Имали смо и оне ужасне разарајуће покрете, који су деци слали некакве поруке које су их терале да наносе себи повреде. То је тренд који је постојао у свету, а благовременом реакцијом, превентивом и сарадњом с медијима успели смо да спречимо да се такве свари догоде у Србији", нагласио је он.
Насиље у породици је такође предмет пажње српске полиције а добро је, каже министар, што су се жене охрабриле да га више пријављују.
"Ми смо радили на оснаживању свих људи у полицији који могу да се супроставе овом виду насиља, да пошаљемо поруку да тако нешто неће бити толерисано и више хиљада изречених привремених мера, током само неколико месеци примене закона, указује да овај закон доживљава успех у примерни и њиме штитимо животе жена и деце", уверен је Стефановић.
