Грађевински судски вештак Мирослав Томин навео је јуче да је услов за пријаву радова, између осталог, израда елабората о ургожености градилишта, у којем се анализира и безбедност на објекту. Прецизирао је да је сваки извођач радова, односно подизвођач, дужан да спроводи мере заштите на раду.
„Потребан је елаборат о уређењу градилишта, који треба да обухвати све радове, али сваки подизвођач би морао имати обучене раднике. Нисам имао случај у пракси да је Грађевинска инспекција захтевала више елабората, од сваког послодавца посебно. Сматрам да је у њему требало експлицитно навести податке о поменутом далеководу“, казао је Томин.
На тај став је више бранилаца имало примедбу, позивајући се на закон, и навели су да ниједан послодавац не може доносити мере о туђим радницима, већ само о својим запосленима.
У једном тренутку на главном претресу је пред катедром председника већа судије Радета Клајyије било десетак странака (Тужилаштво, окривљени, браниоци..) да би разменили своје ставове посматрајући фотографије с лица места несреће, а окривљени Дане Рогић је при томе рекао да га ти детаљи не интересују те да је настрадали радник радио на пословима које је рекао, иако то неко ставља под знак питања.
„Слике ме не интересују, не могу да слушам ове глупости. Знам на чему је радио тај човек“, казао је Рогић.
У судници се веома дуго расправљало о месту, тачној позицији на којој је био радник који је погинуо и колико је био удаљен од далековода, не би ли се проверили искази сведока. Током поступка испоставило се да подизвођач Рогић није имао грађевинску књигу, нити је водио документацију, односно да тога нема у списима.
Вештак за грађевину је јуче гледао и грађевински дневник главног извођача радова, предузећа „Будућност”, и констатовао да су у њега уписивани браварски радови на монтажи челичне конструкције на крову, ван хронолошког реда и да је, по свој прилици, надзорни орган накнадно уписивао податке у тај дневник, иако је био дужан да конастантно прати извршење радова и њихову динамику.
Вештак електроструке је навео јуче да се у елаборату не обрађује чињеница да се на парцели на којој се изводе радови налази далековод. Он је казао да је ивеститор добио дозволу „Електродистрибуције” за радове тек из другог покушаја, када је имао сагласност уз услов да се придржава прописа.
По наводима оптужнице, приликом изградње објекта, 15. марта 2011. године они, као одговорна лица, нису поступали сходно прописима и општеприхваћеним техничким правилима о заштити на раду. Сведок Анђелко Б, тадашњи шеф оперативе АД „Будућност”, казао је на претходном рочишту да се у почетку радова на објекту говорило да ће кобни далековод бити измештен, али да су после извесног чекања радови кренули.
Подсетимо, како се наводи у оптужном акту, иако су били свесни тога да услед таквог понашања може наступити опасност по живот Љубише Бенцуна који је радио на скели постављеној у непосредној близини далековода, олако држећи да до смрти оштећеног неће доћи, он је ипак задобио повреде опасне по живот. Приликом извршавања радног задатка, додавањем металне шипке дуге четири и по метра, тешке девет килограма, он је на крову хале која се градила дотакао високонапонски далековод од 20 киловолти, а девет дана касније је издахнуо. Наставак главног претреса заказан је за 13. фебруар.
М. Вујачић
