БОТОКС СКРИВА ПСИХОПАТЕ Чувени ФБИ експерт открива како препознати чудовишта у људском облику

Према речима признатог бихевиоралног профајлера Чејса Хјуза, чак 50 најобученијих професионалаца на свету било би 99% непрецизно у предвиђању ко је психопата, а ко није. Његова узнемирујућа и детаљна анализа, представљена је у видеу „Знак психопате који сви пропуштају“ на популарном Јутјуб каналу „MarcTheBeginning”.

ФБИ експерт Чејс Хјуз тврди да је једини поуздан детектор – ваш урођени страх. Он наглашава да не постоје „црвене заставице“ које би функционисале. Права хорор прича почиње тек након што се злочин догоди. Он описује психопату као „дивље створење које гледа на људско биће исто као на бацање папирне чаше“.

Њихово одсуство емпатије и осећања тера их да „људске емоције, изразе лица и речи памте као слике за испит“ како би преживели и, што је кључно, „попели се на врх лидерства“ у данашњем свету.

Физички, Хјуз примећује да такви људи често немају пуно бора, односно урезивања на лицу, што назива „фацијално урезивање“.

„Видите психопату – празно чело. Изгледа као ботокс јер су цео живот провели без емпатије и емоција. Такође, њихов недостатак осећаја често доводи до ‘недостатка афекта’ или неприкладног одговора, попут случајног смејања када чују тужну вест, јер су покушали да одглуме адекватну емоцију и погрешили су у тајмингу”, објашњава.

Аналитичка прича Чејса Хјуза, која звучи као сцена из најјезивијег криминалистичког романа, пружа застрашујући увид у ум чистог психопате. Он описује мушкарца који је, идући по такосе, сведочио саобраћајној несрећи у којој мајка вришти држећи мртво дете.

Док је зурио у сцену, унутрашњи монолог психопате био је: „Мислим да желим зелену салату. Ставићу зелену салату на такосе, можда мало павлаке.”

Али прави шок долази касније те ноћи – психопата се гледа у огледало у купатилу и вежба све те изразе лица људи које је видео у саобраћајки. Ова застрашујућа вежба опонашања емоција које не осећа открива да је емпатија заиста непостојећа.

С обзиром на то да се психопате не могу излечити (терапија их учи „како да лажирају свој пут ка нормалном животу“), Чејс Хјуз нуди два кључна правила за преживљавање сваког сусрета са психопатом. Потпуна смиреност: будите смиренији од те особе у свакој интеракцији и никада не дозволите да сукоб ескалира. Апсолутна нереактивност: чак и на најшокантније изјаве, ваше обрве не смеју да се подигну. Психопате живе од емоционалних реакција, а апсолутна нереактивност шаље им поруку: „Овде за мене нема плена“.

Хјуз упозорава: никада не улазите у игру хијерархије („Јесам ли ја изнад њих?“), јер вас то чини рањивим на манипулацију. Кључ је у интерном, личном држању. 

Оно што је најбољи сигнал је тај „мали осећај да нешто није у реду“ који многи људи намерно игноришу.

„Добијамо тај осећај али многи људи га игноришу јер је психопата створио толико допамина у њиховом мозгу кроз разговор који је попут дроге. Он се осећа 'апсолутно фантастично', али вас оставља исцрпљене, са потребом да се вратите том извору да бисте се поново осећали добро. То је емоционални вирус”.

Хјуз подсећа да је ово сигнал нашег претка који чучи у мозгу и који је еволуирао да детектује опасност.

Чејс Хјуз износи шокантну тезу: велики градови не само да привлаче психопате, него и „помажу у њиховој производњи“. Он користи концепт ефекта посматрача (Бајстерд ефекат) као доказ да се психопатско понашање нормализује у великој метрополи. Ефекат посматрача (Бајстерд ефекат) настаје када људи стоје, сликају или снимају нечију несрећу (на пример, особу избодену ножем), јер су сви убеђени да ће „неко други позвати хитну помоћ“.

У племену од 150 људи, емпатија би спречила човека да гледа како некога убадају. Међутим, у Њујорку, где је број људи огроман, наш мозак „нема капацитет за емпатију за толико људи, па се она искључује“. Понашање пасивног посматрача постаје „понашање психопата“.

На крају, Хјуз сумира и узроке, цитирајући бившег ФБИ профајлера Џима Климентеа: „Генетика пуни пиштољ. Личност и психологија нишане. Животна искуства повлаче обарач.“ 

Закључак Чејса Хјуза је јасан и хладан позив на буђење: „Ваша емпатија, ваша људскост је ваша највећа предност... Заштитите је, верујте јој и запамтите: чудовишта се не крију увек испод кревета. Понекад се с вама рукују.“

Игнорисање тог „чудног осећаја да нешто није у реду“ може бити најопаснија одлука коју ћете икад донети.

др Горан Дејановић