Овај суд осудио је до сада Србе на укупно 1.138 и по година затвора, а остале актере ратних сукоба – Хрвате, Албанце и Бошњаке заједно на троструко мању казну - 361 годину.
Након гашења суда, нерешене случајеве преузеће Механизам за међународне казнене судове (ММКС).
ММКС ће водити жалбене поступке за бившег председника Републике Српске Радована Караџића и бившег заповедника војске босанских Срба генерала Ратка Младића, чија је обрана најавила жалбу, те за вођу српских радикала Војсилава Шешеља, у Хагу, јер се тужилаштво жалило на ослобађајућу пресуду.
ICTY је био први суд за ратне злочине који је УН основао након нирнбершког и токијског процеса, на којима се судило за нацистичке и јапанске злочине у Другом светском рату. Основало га је Веће безбедности УН-а у мају 1993. као одговор на масовне злочине почињене на подручју Хрватске и БиХ почетком 1990-их, преноси ХИНА.
Прву оптужницу суд је подигао против Драгана Николића, заповедника логора Сушица у источној Босни и Херцеговини, а у мају 1996. започело је и прво хашко суђење - босанском Србину Душку Тадићу, оптуженом за злочине почињене током 1992. у логору Омарска.
Прва пресуда била је против босанског Хрвата Дражена Ердемовића који је у редовима војске Републике Српске учествовао у акцијама у Сребреници. Ердемовић је био и прва особа која је у Хагу признала кривицу за злочин.
Хашки суд 1999. први пут је подигао оптужницу и против актуелног председника једне државе. У мају те године оптужен је председник Србије Слободан Милошевић, најприје за злочине на Косову, а потом и у Хрватској и у БиХ. Умро током суђења 14. Марта 2006. не дочекавши пресуду.
Деветнаест особа ослобођено је, међу њима и хрватски генерали Анте Готовина Иван Чермак, и Младен Маркач те босански Хрвати Зоран Купрешкић, Мирјан Купрешкић, Влатко Купрешкић и Драган Папић. Ослобођени су и команданти Армије БиХ Насер Орић и Сефер Халиловић, као и садашњи косовски премијер Рамуш Харадинај. Хашки суд ослободио је и бившег начелника генералштаба војске Југославије Момчила Перишића.
Против 20 особа повучене су оптужнице, а против 17 особа поступак је обустављен због тога што су преминуле пре доласка у Хааг или током поступка. Оптужнице против 13 особа прослеђене су на поступање домаћим правосуђима на подручју бивше Југославије.
ИЦТY је судио за геноцид, злочине против човечности, повреде ратног права и обичаја и тешке повреде женевских конвенција и донео читав распон пресуда од којих је ону најтежу – казну доживотног затвора изрекао шест пута, сваки пут Србима.
Појавило се 4.650 свједока , судило се укупно 10.800 дана и све је то записано на 2,5 милиона страница транскрипата. Досад је 56 осуђених већ одслужило своје казне, а још 18 их је у затворима у земљама с којима је ICTY потписао уговоре.
